Džeparac pomaže deci da razumeju pojmove budžeta i štednje može da pomogne deca razumeju koncept budžeta i štednje. On takođe pomaže deci da preuzmu odgovornost kod trošenja novca, a podstiće i njihovu nezavisnost. Za razliku od dobijanja novca “na zahtev” kada god je to potrebno, redovan džeparac ih uči da planiraju unapred, da predvide svoje potrebe i odluče šta je u određenom trenutku najvažnije, jer novca nikada nema dovoljno za sve želje.
Šta kažu stručnjaci o džeparcu?
Sa koliko godina početi?
Deca vrednost novca shvate prilično rano, ali im ne treba davati redovni džeparac dok ne budu u stanju da upravljaju sa njim. Nema potrebe da se žuri, kada deca pođu u prvi razred, uče o novcu i u školi, i razlikuju vrednost novčanica. Možda je to najbolji trenutak za početak.
Koji iznos?
Dajte deci dovoljno da pokriju svoje osnovne troškove. Sedite sa njima i odlučite koje troškove džeparac treba da pokrije i pokušajte da ne potcenite njihove potrebe (užina, dečji izlasci, sladoled, časopisi, ulaznice).
Džeparac ne treba previše da zavisi od finansijske situacije porodice. On treba da zavisi od toga koliko novca roditelji misle da je deci dovoljno za lične potrebe, i sa koliko novca mogu da upravljaju. Većina dece ima ograničen broj stvari na koje može da troši novac - bez obzira na finansijsko stanje njihovih porodica.
Pitajte druge roditelje koliko oni daju, ali idite za svojim instinktima i odredite iznos koji je prikladan, vodeći računa da se dete, među svojim drugovima, ne ističe ni po prevelikom, ni po premalom iznosu džeparca,. Preterivanje daje deci utisak da stvari dolaze suviše lako, a premali iznos im daje utisak da stvari dolaze previše teško.
Dajte deci dovoljno da pokriju svoje osnovne troškove. Sedite sa njima i odlučite koje troškove džeparac treba da pokrije i pokušajte da ne potcenite njihove potrebe (užina, dečji izlasci, sladoled, časopisi, ulaznice).
Džeparac ne treba previše da zavisi od finansijske situacije porodice. On treba da zavisi od toga koliko novca roditelji misle da je deci dovoljno za lične potrebe, i sa koliko novca mogu da upravljaju. Većina dece ima ograničen broj stvari na koje može da troši novac - bez obzira na finansijsko stanje njihovih porodica.
Pitajte druge roditelje koliko oni daju, ali idite za svojim instinktima i odredite iznos koji je prikladan, vodeći računa da se dete, među svojim drugovima, ne ističe ni po prevelikom, ni po premalom iznosu džeparca,. Preterivanje daje deci utisak da stvari dolaze suviše lako, a premali iznos im daje utisak da stvari dolaze previše teško.
Koliko često?
Džeparac bi trebalo davati po redovnom rasporedu. Nedeljne isplate su najbolje za mlađu decu, jer još uvek nisu dorasli dugoročnom planiranju. Kasnije, posebno u tinejdžerskom dobu, dobro je davati džeparac mesečno. Imaće oni raznih iskustava sa raspodelom tog novca za ceo mesec, ali je bolje da ne budu u stanju da idu u bioskop dve, tri nedelje kada imaju 16 godina, nego da ne budu u stanju da plaćaju stanarinu kada budu imali 30.
Džeparac bi trebalo davati po redovnom rasporedu. Nedeljne isplate su najbolje za mlađu decu, jer još uvek nisu dorasli dugoročnom planiranju. Kasnije, posebno u tinejdžerskom dobu, dobro je davati džeparac mesečno. Imaće oni raznih iskustava sa raspodelom tog novca za ceo mesec, ali je bolje da ne budu u stanju da idu u bioskop dve, tri nedelje kada imaju 16 godina, nego da ne budu u stanju da plaćaju stanarinu kada budu imali 30.
Koju god dinamiku da odaberete, pridržavajte je se. Zaboravljanje davanja džeparca određenog dana donosi više štete nego ne ne davanje uopšte. Vi morate biti primer odgovornosti ako očekujete od svoje dece da budu odgovorna.
Za šta? Jedno od najkontroverznijih pitanja u vezi džeparca je da li bi trebalo da očekujete da deca urade neke poslove za uzvrat. Stručnjaci za vaspitanje dece kažu ne.
Postoje rizici vezani za povezivanje džeparca i poslova.To zvuči kao dobra ideja na prvi pogled, jer želimo da naučimo decu da imaju iskustvo u zarađivanju novca, ali, problem je u tome što potkopava ideju porodice kao moralne celine.
Na primer, pretpostavimo da dajete sinu nadoknadu za košenje travnjaka, ali onda mu vaš komšija ponudi malo vise za košenje svog travnjaka… Da li to znači da vaš sin treba da prestane da kosi vaš travnjak i da počne to isto da radi kod vašeg suseda. Košenje travnjaka treba da bude porodična obaveza, nezavisna od visine džeparca, a ako vaš sin želi može da pokosi i komšijin travnjak za dodatni prihod.Deca treba da znaju da se poslovi u porodici ne obavljaju za to da se dobije novac, već zato što ste porodica.
Neki roditelji plaćaju deci za dobre ocene. Ovo nije dobra ideja, takođe. Roditelji ne bi trebalo da podmićuju decu na ovaj način. To podriva njihov osećaj odgovornosti, a često postaju i manipulativna. Na primer, neće da nauče lekciju dok im ne platite.
Postoje rizici vezani za povezivanje džeparca i poslova.To zvuči kao dobra ideja na prvi pogled, jer želimo da naučimo decu da imaju iskustvo u zarađivanju novca, ali, problem je u tome što potkopava ideju porodice kao moralne celine.
Na primer, pretpostavimo da dajete sinu nadoknadu za košenje travnjaka, ali onda mu vaš komšija ponudi malo vise za košenje svog travnjaka… Da li to znači da vaš sin treba da prestane da kosi vaš travnjak i da počne to isto da radi kod vašeg suseda. Košenje travnjaka treba da bude porodična obaveza, nezavisna od visine džeparca, a ako vaš sin želi može da pokosi i komšijin travnjak za dodatni prihod.Deca treba da znaju da se poslovi u porodici ne obavljaju za to da se dobije novac, već zato što ste porodica.
Neki roditelji plaćaju deci za dobre ocene. Ovo nije dobra ideja, takođe. Roditelji ne bi trebalo da podmićuju decu na ovaj način. To podriva njihov osećaj odgovornosti, a često postaju i manipulativna. Na primer, neće da nauče lekciju dok im ne platite.
Kako ih naučiti da štede?
Deca imaju različit odnos prema novcu, čak i u istoj porodici.
Neka deca će početi da štede samoinicijativno, pomalo su i škrti i teško će se odlučiti da potroše novac. Njima treba objašnjavati da novac ima vrednost onoliku koliko se za njega može kupiti i da treba da štede sa ciljem. Pri tome nikako ne treba dozvoliti da se “grebu” od svojih drugova za sok ili sladoled, ako već imaju dovoljno da kupe sebi. Deci koja ne žele da štede, biće potrebno dodatno ohrabrenje. Ako dete želi neku skuplju stvar, dogovorite se da deo novca samo uštedi. Roditelji treba da uključe svoju decu u odlučivanje o finansijama, kao što je raspodela mesečnih primanja, štednja za kupovinu novog auta ili štednja za odmor.
Deca imaju različit odnos prema novcu, čak i u istoj porodici.
Neka deca će početi da štede samoinicijativno, pomalo su i škrti i teško će se odlučiti da potroše novac. Njima treba objašnjavati da novac ima vrednost onoliku koliko se za njega može kupiti i da treba da štede sa ciljem. Pri tome nikako ne treba dozvoliti da se “grebu” od svojih drugova za sok ili sladoled, ako već imaju dovoljno da kupe sebi. Deci koja ne žele da štede, biće potrebno dodatno ohrabrenje. Ako dete želi neku skuplju stvar, dogovorite se da deo novca samo uštedi. Roditelji treba da uključe svoju decu u odlučivanje o finansijama, kao što je raspodela mesečnih primanja, štednja za kupovinu novog auta ili štednja za odmor.
POČITAJTE JOŠ:
Moje dete - moja budućnost: Ponovo o ponašanju u školi ili o sistemu vrednosti
Moje dete - moja budućnost: Dečja igra
Moje dete - moja budućnost: Šta da upišem?
Moje dete - moja budućnost: Ponašanje u školi
Moje dete - moja budućnost: Trema/nesigurnost u sebe pred prijemni ispit
Učitava se...
Нема коментара:
Постави коментар