Ovo je pitanje koje ovih dana najčešće čujemo. Pred učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola stoji jedna od najvažnijih odluka u životu: izbor budućeg zanimanja. Roditelji su najdragoceniji savetnici svojoj deci i treba da budu upoznati sa svim važnim pitanjima izbora zanimanja.
Kod većine roditelja postoji stav da o izboru zanimanja treba razmišljati tek na kraju osnovne škole, što je pogrešno. Priprema za izbor zanimanja počinje od trenutka kada dete počne da se igra i može se podeliti u 3 faze:
1. Pripremna faza
2. Faza savetovanja
3. Praćenje uspeha u izabranoj školi
Kod većine roditelja postoji stav da o izboru zanimanja treba razmišljati tek na kraju osnovne škole, što je pogrešno. Priprema za izbor zanimanja počinje od trenutka kada dete počne da se igra i može se podeliti u 3 faze:
1. Pripremna faza
2. Faza savetovanja
3. Praćenje uspeha u izabranoj školi
U pripremnoj fazi, uticaj porodice je najznačajniji u pogledu razvoja i upoznavanja ličnosti, sposobnosti i interesovanja deteta i stvaranja radnih navika. Roditelji imaju na raspolaganju veliki broj vaspitnih mera kako bi dete usmeravali u željenom pravcu razvoja.
Jedan od najprirodnijih i najefikasnijih vaspitnih metoda je primer. Uspešnost ove metode proizilazi iz sugestibilnosti deteta i njegove sklonosti za oponašanjem.Vlastitim primerom i ukazivanjem na primer drugih, roditelji mogu pomoći deci u pripremi za izbor zanimanja i uključivanje u rad.
Igra je jedna od najvažnijih aktivnosti u mlađim uzrastima. Dete kroz igru ispituje i razvija svoje psihomotorne sposobnosti, jača volju i stiče iskustvo. Na taj način se ono postepeno priprema za kasniji ozbiljan rad. Kroz igru se u kasnijim uzrastima može pratiti i razvoj sposobnosti, veština i talenata.
Za razvijanje radnih navika kod deteta važno je da roditelj ima pravilan odnos prema radu, naročito prema odnosu između fizičkog i intelektualnog rada čije se granice, primenom savremenih tehničkih dostignuća sve više smanjuju. Porodica bi trebalo tako da usmerava dete da nauči da ceni svaki rad, ukoliko se on obavlja dobro. Dete treba što ranije zapošljavati u skladu sa njegovim fizičkim i intelektualnim mogućnostima. Učenje je poseban oblik rada koji nalaže detetu čitav niz obaveza, ali uz učenje dete treba da se angažuje i u drugim aktivnostima (kućni poslovi, čuvanje mlađe dece i sl.), u onoj meri u kojoj mu školske obaveze dozvoljavaju.
Da bi roditelj mogao pravilno da savetuje svoje dete, potrebno je da u ovoj fazi upozna njegove osobine. Pažljivim posmatranjem deteta kroz igru upoznaje se njegova spretnost, pažnja, mašta, mišljenje, sposobnost za saradnju, društvenost... Roditelji, kroz aktivnosti u slobodnom vremenu, mogu da zapaze koje aktivnosti najduže zaokupljaju pažnju deteta, a koje aktivnosti izbegava, na osnovu čega se može zaključivati o njegovim sklonostima i interesovanjima.Posmatranjem izrade domaćih zadataka može se uočiti kakve su nečije radne navike, koliko vremena utroši na učenje pojedinih predmeta, koliko efikasno ume da organizuje rad, šta mu u radu predstavlja posebnu teškoću.
Ovo je bio uopšteni prikaz naših aktivnosti u mlađem uzrastu dece, koje su važne za izbor zanimanja. Nadam se da tu fazu niste propustili, ali i ako jeste, nije kasno da se greške isprave u drugoj fazi.
Druga faza , faza savetovanja, počinje u završnim razredima osnovne škole i gimnazije. Roditelji treba da predlažu zanimanja svom detetu samo u slučajevima kada dete pokazuje očigledne sposobnosti i talente i kada postoji velika verovatnoća da će u izabranoj školi biti uspešno, ali u svakom slučaju, treba da pomognu detetu da samo donese odluku.
Evo jednog predloga.
Napravite zajedno spisak zanimanja za koje je vaše dete zainteresovano, možete da dodate i svoje predloge. Podstaknite dete da se upozna sa tim zanimanjima što bolje, a potom napravite spisak sposobnosti i talenata koje dete poseduje. Treći spisak treba da sadrži najtraženija zanimanja. Svakom zanimanju iz prvog spiska pridružite sposobnosti koje dete poseduje a potrebna su za to zanimanje, kao i mesto na listi potražnje. Zanimanja sa najviše pridruženih sposobnosti i talenata su verovatno najprihvatljivija za vaše dete, a pre konačne odluke svakako treba obratiti pažnju na potražnju za tim zanimanjem.
Ako postoji bilo kakva dilema u vezi sklonosti Vašeg deteta za neko zanimanje, obratite se profesionalnim timovima. Često su roditelji neobjektivni ili nedovoljno poznaju škole i zanimanja i tako dolazi do greške.
Treća faza je praćenje uspeha u izabranoj školi ili fakultetu. Nije pogrešno promeniti školu ili fakultet, ukoliko se utvrdi da izbor nije pravi.
Umesto zaključka, opisaću svoje iskustvo.
Kada je moja ćerka donela odluku o upisu na fakultet, bila sam duboko razočarana, jer je zanimanje za koje se opredelila bilo vrlo nisko na listi traženosti. Međutim kako je njen izbor bio u potpunosti u skladu sa sposobnostima, znanjima i željama, učila je vrlo lako, na vreme završila fakultet sa visokom ocenom, završila master studije i brzo pronašla priliku da pokaže svoje profesionalne kvalitete. Vrlo je uspešna u svom poslu.
Igra je jedna od najvažnijih aktivnosti u mlađim uzrastima. Dete kroz igru ispituje i razvija svoje psihomotorne sposobnosti, jača volju i stiče iskustvo. Na taj način se ono postepeno priprema za kasniji ozbiljan rad. Kroz igru se u kasnijim uzrastima može pratiti i razvoj sposobnosti, veština i talenata.
Za razvijanje radnih navika kod deteta važno je da roditelj ima pravilan odnos prema radu, naročito prema odnosu između fizičkog i intelektualnog rada čije se granice, primenom savremenih tehničkih dostignuća sve više smanjuju. Porodica bi trebalo tako da usmerava dete da nauči da ceni svaki rad, ukoliko se on obavlja dobro. Dete treba što ranije zapošljavati u skladu sa njegovim fizičkim i intelektualnim mogućnostima. Učenje je poseban oblik rada koji nalaže detetu čitav niz obaveza, ali uz učenje dete treba da se angažuje i u drugim aktivnostima (kućni poslovi, čuvanje mlađe dece i sl.), u onoj meri u kojoj mu školske obaveze dozvoljavaju.
Da bi roditelj mogao pravilno da savetuje svoje dete, potrebno je da u ovoj fazi upozna njegove osobine. Pažljivim posmatranjem deteta kroz igru upoznaje se njegova spretnost, pažnja, mašta, mišljenje, sposobnost za saradnju, društvenost... Roditelji, kroz aktivnosti u slobodnom vremenu, mogu da zapaze koje aktivnosti najduže zaokupljaju pažnju deteta, a koje aktivnosti izbegava, na osnovu čega se može zaključivati o njegovim sklonostima i interesovanjima.Posmatranjem izrade domaćih zadataka može se uočiti kakve su nečije radne navike, koliko vremena utroši na učenje pojedinih predmeta, koliko efikasno ume da organizuje rad, šta mu u radu predstavlja posebnu teškoću.
Ovo je bio uopšteni prikaz naših aktivnosti u mlađem uzrastu dece, koje su važne za izbor zanimanja. Nadam se da tu fazu niste propustili, ali i ako jeste, nije kasno da se greške isprave u drugoj fazi.
Druga faza , faza savetovanja, počinje u završnim razredima osnovne škole i gimnazije. Roditelji treba da predlažu zanimanja svom detetu samo u slučajevima kada dete pokazuje očigledne sposobnosti i talente i kada postoji velika verovatnoća da će u izabranoj školi biti uspešno, ali u svakom slučaju, treba da pomognu detetu da samo donese odluku.
Evo jednog predloga.
Napravite zajedno spisak zanimanja za koje je vaše dete zainteresovano, možete da dodate i svoje predloge. Podstaknite dete da se upozna sa tim zanimanjima što bolje, a potom napravite spisak sposobnosti i talenata koje dete poseduje. Treći spisak treba da sadrži najtraženija zanimanja. Svakom zanimanju iz prvog spiska pridružite sposobnosti koje dete poseduje a potrebna su za to zanimanje, kao i mesto na listi potražnje. Zanimanja sa najviše pridruženih sposobnosti i talenata su verovatno najprihvatljivija za vaše dete, a pre konačne odluke svakako treba obratiti pažnju na potražnju za tim zanimanjem.
Ako postoji bilo kakva dilema u vezi sklonosti Vašeg deteta za neko zanimanje, obratite se profesionalnim timovima. Često su roditelji neobjektivni ili nedovoljno poznaju škole i zanimanja i tako dolazi do greške.
Treća faza je praćenje uspeha u izabranoj školi ili fakultetu. Nije pogrešno promeniti školu ili fakultet, ukoliko se utvrdi da izbor nije pravi.
Umesto zaključka, opisaću svoje iskustvo.
Kada je moja ćerka donela odluku o upisu na fakultet, bila sam duboko razočarana, jer je zanimanje za koje se opredelila bilo vrlo nisko na listi traženosti. Međutim kako je njen izbor bio u potpunosti u skladu sa sposobnostima, znanjima i željama, učila je vrlo lako, na vreme završila fakultet sa visokom ocenom, završila master studije i brzo pronašla priliku da pokaže svoje profesionalne kvalitete. Vrlo je uspešna u svom poslu.
Moje dete - moja budućnost: Istraživanja su pokazala: Roditelji su veliki lažovi
Moje dete - moja budućnost: Pomozite Vašem detetu da bude bezbednije u saobraćaju
Moje dete - moja budućnost: Trema/nesigurnost u sebe pred prijemni ispit
Moje dete - moja budućnost: Uticaj redosleda rođenja na ličnost deteta
Moje dete - moja budućnost: Dozvolite deci da se zaprljaju u igri !
Učitava se...
Нема коментара:
Постави коментар