Ishrana

ISHRANA ŠKOLSKOG DETETA

Ishrana školske dece mora biti zasnovana na piramidi zdrave ishrane.

Dobro uravnotežena i zdrava ishrana bazirana je na uzimanju raznovrsne hrane, koja sadrži sve potrebne hranjive sastojke i optimalan dnevni unos energije, koji omogućava normalan rast i razvoj dece. Rezultati sistematskih pregleda učenika osnovnih i srednjih škola pokazuju da povišenu telesnu težinu ima oko 10% učenika i 7,8% učenica.

Pravilnim unosom hranjivih sastojaka telo održava vitalnost i aktivnost, osigurava se visoka energetska aktivnost i otpornost na bolesti. Hrana koju  jedemo mora biti u ravnoteži s telesnim potrebama i sadržati dovoljnu količinu kalorija, belančevina, uglenih hidrata, masti, vitamina i minerala.

1. Osnovu piramide čine proizvodi od žitarica, uključujući pirinač, (smeđi i beli), testeninu i hleb (najbolje crni ili integralni jer je bogat vlaknima). Ovi proizvodi u odličan izvor vitamina B.

Vrlo vredne namirnice su grašak i pasulj (mahunasto povrće).

2. Svakodnevno bi trebalo jesti puno povrća, naročito zelenog lisnatog, kao što su spanać i blitva, i svežeg voća. Te namirnice su bogat izvor vitamina i minerala, kao i biljnih vlakana, a osim toga sadrže i nisku količinu masti.

3.Treću stepenicu piramide čine mlečni proizvodi (jogurt, mleko, svež sir), krto meso, piletina, riba i jaja. Te namirnice su bogate belančevinama koje su osnova za proizvodnju hormona i enzima. Mleko i mlečni proizvodi su glavni izvor kalcijuma, koji utiče na rast i razvoj, povećava čvrstinu kostiju i štiti od osteoporoze u zrelim godinama.

4. Na samom vrhu piramide nalaze se namirnice koje sadrže visok procenat

masti, šećer i so, koje bi trebalo uzimati u malim količinama.

Deca školskog uzrasta trebalo bi da imaju pet obroka dnevno, tri glavna (doručak, ručak i večeru) i dva međuobroka. Obroke bi trebalo uzimati u pravilnim vremenskim razmacima.

Doručak-Pre polaska u školu dete obavezno treba da doručkuje. Idealan jutarnji obrok je lagan, bogat žitaricama, sadrži malo masti i soli, pa ne opterećuje organe za varenje. Ovakav doručak organizmu obezbeđuje dovoljno energije koja je neophodna za dobru koncentraciju.

Preporučeni obroci za doručak: - Kriška integralnog hleba s namazom od nemasnog sira i šolja voćnog jogurta

- Činijica ovsenih pahuljica s kašikom suvog voća, meda i 2 dl mleka ili soka od sveže ceđene pomorandže

- Tvrdo kuvano jaje, 30 g mladog sira i šolja jogurta

- Integralna kifla namazana medom i nezaslađeni biljni čaj

Ručak-U strukturi dnevne ishrane, ručak spada u glavne obede. Ručak se konzumira posle prepodnevnih aktivnosti kada su deca i fizički i pshički bila opterećena. Ukoliko se ručak deci daje ranije, on može biti podeljen u dva dela. Ručak i popodnevna užina.

Prema sastavu jelovnika, ručak se obično deli na:

-Supe i čorbe,

-Glavno jelo (meso sa priloziomka, meso sa povrćem) uz dodatak salata i   kiselog mleka,

-Voće, slatkiši ili sir.



Večera -Večeru treba servirati najmanje dva sata pre odlaska na spavanje, a 4-6 časova posle ručka (zavisno od toga da li je dete imalo poslepodnevnu užinu ili ne). Večera treba da se sastoji od lako svarljivih namirnica, na osnovu mleka i mlečnih proizvoda, voćnog i običnog šećera, povrća bez celuloze, malo masti (ulja, putera, margarina) i umereno posnog mesa i hleba ili peciva.

Večera ne treba da bude količinski obimna. Da bi se suzbio fiktivni osećaj gladi, zbog lako varljivih namirnica u izboru namirnica može se povećati količina voluminoznih namirnica (jogurta, salate).

     Za večeru treba izbegavati:

-Suviše čorbasta i kompaktna jela

-Pržena i pohovana jela

-Svinjsko meso, mesne prerađevine i riblje konzerve
-Mahunasto i zeleno povrće (pasulj, sočivo, grašak, boranija) kao i povrća bogata celulozom koja izazivaju nadimanje (luk, praziluk, kellj i sl.)
-Zapržena, jako začinjena i preslana jela.

Užina-treba da se sastoji od mlečnog napitka, voćnih čajeva, kompota, odnosno voćnih sokova ili voćnih salata, sendviča, pizza peciva, kolača i kuvanih užina (sutlijaš, kuvano žito, ovsene pahuljice) i drugo. Uz kuvane užine dobro je dodavati voće, jer se na taj način one obogaćuju vitaminima i mineralnim sastojcima. Pored toga voće ima ulogu čišćenja zuba od šećera, naročito jabuka.

Kod prepodnevne užine potrebno je voditi računa o tome šta je dete imalo za doručak, a poslepodnevna užina zavisi od sastava ručka. Ako je ručak obilniji i energetski veći, užina treba da je energetski manja i obrnuto.

Za užinu se mogu davati sve vrste keksa, a prednost uvek dati keksu obogaćenim gvožđem i kalcijumom u količini od 50 grama. Težina peciva i kolača nebi trebalo da pređe 50 do 60 grama.

 Nikako se ne preporučuju slatkiši, grickalice, "brza" hrana (hot-dog, hamburger) i  gazirana pića.

Takvi proizvodi su niske prehrambene vrednosti, s visokim sadržajem masti i koncentrisanih ugljenih hidrata,  što može da prouzrokuje prekomernu telesnu težinu. Gojaznost postaje faktor rizika za nastanak velikog broja hroničnih bolesti tokom života, a poznata je i kao važan faktor u nastanku psihičkih poremećaja, posebno u razvoju adolescencije.
Nepravilna ishrana može da rezultira i preterano niskom telesnom težinom, razvojem anemija (malokrvnosti) zbog nedostatka gvožđa, uopšte smanjenom otpornošću organizma.