четвртак, 26. мај 2011.

Trema/nesigurnost u sebe pred prijemni ispit


Prođoše prijemni ispiti, u srednjim i višim školama, na fakultetima, a vaš učenik nije umeo da izađe na kraj sa tremom.
Tokom školovanja moje dece moj stav je bio da tremu imaju samo oni učenici koji se nisu dobro pripremili za odgovaranje ili ispit. Nisam isključila malu dozu uzbuđenja koja je , po meni, mogla da bude samo stimulatvna. Zbog toga sam samo pratila tok učenja, atmosfera u kući je bila uvek opuštena, a pred sam ispit sam deci govorila:
“Samo se skoncentriši na zadatak, polako, nigde ne žuri, šta uradiš, uradiš. Tebe mama voli i sa dobrim i sa lošim rezultatom.”
Pošto su često učestvovali na školskim takmičenjima, svako iz svoje oblasti, dodavala sam još:
“Postigla/ao si veliki uspeh već samim tim što si došla/ao do ovog nivoa, nema razloga da se uzbuđuješ.”
Uvek sam ponavljala iste reči, jer sam zaista tako i mislila, pa su se oni kasnije šalili sa mnom. Na polasku su sami započinjali:
„Tebe mama voli....“
Kasnije, baveći se podučavanjem shvatila sam da dobro naučeno gradivo jeste važno za umanjenje straha od ispita, ali kod neke dece nije dovoljno i da postoji niz faktora koji utiču na preveliku tremu odnosno nesigurnost u sebe. Deca najčešće imaju strah da ne iznevere očekivanja svojih roditelja, koja su ponekad i nerealna.
 Zbog toga Vam prenosim mišljenja i savete stručnjaka.


Izvor: Blic Online 

- Uznemirenost, crvenilo lica, nedovoljna usredsređenost na postavljeno pitanje, uzbuđenost, teško prisećanje naučenih činjenica, nepotpuni i pogrešni odgovori, sve je to posledica treme od koje pate kako prvaci, tako i apsolventi na fakultetu – priča Gordana Ačić dečji psiholog za „Blic“.
Za razliku od neurotičnog, poručuju psiholozi sa Univerziteta Kolumbija, ovaj strah nije bezrazložan, makar učenik bio kvalitetno pripremljen za ispit ili kontrolni.
Zato svog đaka naučite kako da drži stres pod kontrolom i objasnite mu kako da svu napetost koju sada oseća pretvori u pozitivnu energiju i izađe na kraj sa tremom.

Ispiti i kontrolni ne moraju da budu bauk
Trema može da bude najgori neprijatelj na prijemnom ispitu. Pojedince, čim pretpostave da će biti ispit, obuzme neopisiv strah, a kad ispit počne, dođe do slabljenja misaonih funkcija, teškoća u prisećanju naučenog i formulisanja odgovora na postavljeno pitanje.
 Simptomi
Nekim mališanima bude samo neprijatno i imaju leptiriće u stomaku. Međutim, mnogi đaci pred bitan ispit imaju mnogo jače simptome treme, koja nekada ne popušta i do kraja ispita.
A to su:
- stisnut želudac
- jako lupanje srca
- oznojene ruke
- crveni obrazi
- konfuzija u glavi
- totalna blokada (đak ne može da se seti ni dana rođenja)
- zamuckivanje, ili ubrzan govor...

Naučite ih da se izbore
Opuštajući razgovor roditelja sa detetom i naučeno gradivo su najbolji garant da će dete lako i brzo da se izbori sa tremom. Otac i majka moraju dobro da poznaju svoje dete, njegove sposobnosti i mogućnosti i u tim okvirima traže najviše. A evo šta treba da savetujete deci pre odlaska na ispit.
- Moraš dobro da se pripremiš
- Objasnite im da nauče gradivo, ponove ga svojim rečima.
- Uvežbavanje - Postavljajte im pitanja i tako im pomozite da lakše prođu kroz gradivo. Naravno, ovo morate da radite smireno i bez vike, jer ćete postići suprotan efekat.
- Skretanje pažnje pre ispita - Trema je najgora na početku, zato bi bilo dobro da objasnite detetu da, dok čeka na prijemni ispit, skrene pažnju sa čitave situacije.
- Može da broji unazad, prebrojava prozore u prostoriji ili, što je još najbolje, ponavlja afirmativne rečenice koje je prethodno osmislio. Rečenice treba da su u prošlom vremenu, kao da je željeno već postignuto, kratke, jasne i direktivne. Na primer:“položio sam ispit sa najvižom ocenom!“ – objašnjva Gordana Ačić.
- Pravilno disanje - Objasnite im da ukoliko primete simptome treme, treba da dišu duboko i polako. Ovu tehniku provežbajte i kod kuće.

Šta pogoršava tremu
Određene misli i situacije samo će pogoršati tremu:
- Neispavanost, umor iscrpljenost - To znači da veče pre ispita dete treba da se dobro naspava, a ne da mu objašnjavate zadatak iz matematike u ponoć.
- Objasnite im da treba da veruju u sebe i da se čuvaju sumnji tipa: „Ovo mi baš ne ide“, „Biće katastrofa ako zabrljam...“
- Naučite ih da ne treba da porede sebe sa drugima. 

 Organizacija
„Glavni problem sastoji se u organizovanju tih nekoliko dana pre ispita, tako da ne dočekate dan polaganja umorni i iscrpljeni“, savetuje Lučano Trakvandi, docent na Univerzitetu u Kastelanci.
Od ukupnog vremena koje utrošimo na učenje, ono zaista produktivno jeste 30 do 35 procenata od ukupnog vremena provedenog u učenju. To znači da nema svrhe da dete sedi za stolom više sati nego što je potrebno. Jedino što može, ako tako radi, jeste da se brzo premori.

Učitava se...

Нема коментара: