Neki roditelji ne obraćaju dovoljno pažnju na nepristojno ponašanje svoje dece. Društveno neprihvatljivi postupci njihove dece se ponavljaju i postaju navika. Takva deca postaju nepristojni i bahati ljudi. Srećom ovakvih roditelja nije mnogo.
Po mom iskustvu, većina roditelja ispade svoje dece shvata previše dramatično i prestrogo ih kažnjava u strahu da ne postanu ljudi kakve sam opisala u prethodnom pasusu. Ako je dete bilo izazvano i neprimereno reagovalo, stroga kazna će kod njega stvoriti inat i neće uvideti svoju grešku, ali će se osećati neshvaćeno i verovatno će i sledeći put reagovati na sličan način.
Opisaću događaj koji me je zbunio ali i naveo da razmišljam o sistemu vrednosti koji škola formira kod naše dece.
Kao što sam već pisala, moj sin je bio izuzetan matematičar, učestvovao je na matematičkim takmičenjima još od 4-og razreda osnovne škole sa uspehom, ali mu se dešavalo da na pismenim i kontrolnim zadacima u školi pravi banalne greške, jer su mu zadaci bili laki, nezanimljivi,nije previše razmišljao i žurio je da što pre završi.
U 7-om razredu, pred zimski rasput me je obavestio da će imati 4 iz matematike i smanjenu ocenu iz vladanja. Na jednom kontrolnom je dobio 3 i javio se da odgovara da popravi ocenu. Nastavnica je odgovorila da nema vremena za njega jer ima puno učenika koji treba da poprave slabe ocene. Tada je moj sin opsovao, vrlo ružno, tiho, ali dovoljno glasno da nastavnica čuje.
Osećala sam se kao da me je polio hladnom vodom, nisam znala šta da kažem. Dala sam mu da ruča (Inače, to je u našoj kući bio običaj, prvo jedemo pa rešavamo probleme. Običaj se posebno sviđao mojoj ćerki.) Dok je on jeo, ja sam razmišljala kako da reagujem.
Objasnila sam mu zašto je njegov postupak neprihvatljiv i zašto za takvo ponašanje nema opravdanja. Moje mišljenje je bilo da je zaslužio još nižu ocenu iz vladanja. Izričito sam zahtevala da se izvini nastavnici.
Posle nekoliko meseci sam slučajno srela nastavnicu matematike. Našeg razgovora se dobro sećam i mogu da ga citiram.
-Ja sam mama Vašeg učenika...
-Drago mi je, ja sam njegova nastavnica matematike. Imali smo neki mali problem, ali smo ga rešili.
-Nije to bio mali problem, imali ste ozbiljan nesporazum i ja Vam se izvinjavam zbog ponašanja mog sina.
-I on se izvinio, sada je sve u redu.
-A da li ste se Vi izvinili njemu?
Zanemela je. Oko nas je bilo puno nastavnika koji su zaćutali takođe, čekajući da čuju zašto bi se to jedan nastavnik izvinjavao učeniku.
Nastavila sam:
-Time što ste dali prednost učenicima sa slabim ocenama, dali ste prednost neznanju nad znanjem, neradu nad radom, neuspehu nad uspehom. Vi ste trebali prvo njega da pitate i, kao dobar vaspitač, da objasnite razredu da je on svojim radom, znanjem i rezultatima, zaslužio da dobije priliku da prvi popravi svoju grešku, a da će oni koji nisu ništa radili celo prvo polugodište, morati da sačekaju. Tako se formiraju vrednosni kriterijumi, to se zove vaspitni proces.
Svi su i dalje ćutali, samo sam ja dodala:
-Još jednom ponavljam, da za njegov ispad nemam nikakvo opravdanje.
A umesto zaključka, molim Vas, koji ovo čitate, da razmislite o tome koliko vremena i energije trošimo na neradnike i problematične ljude, a koliko na vredne, obrazovane i uspešne. Pogledajte samo medije, ovih drugih nigde nema.
Moje dete - moja budućnost: Deca i roditelji u potrošačkom društvu
Moje dete - moja budućnost: Geometrija u ravni - ugao
Moje dete - moja budućnost: Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja kod vašeg deteta
Moje dete - moja budućnost: Značaj volontiranja u razvoju dece
Moje dete - moja budućnost: Tvrdoglavo dete
Učitava se...
Нема коментара:
Постави коментар