Crvena olovka

Stotine škola u Engleskoj, Australiji i Americi su zabranile svojim nastavnicima da ispravljaju zadatke crvenom olovkom jer to uznemirava decu. One su za ukidanje tradicionalnog metoda ispravljanja radova jer smatraju da je “previše preteći“.

Učenici sve više smatraju da korekcije njihovih domaćih zadataka treba da budu u više nijansi kao što su umirujuće nijanse zelene, plave, roze i žute boje.

Tradicionalisti su osudili zabranu, smatrajući je besmislenom. Oni insistiraju da je greška obeležena crvenom bojom, lakše uočljiva, pomaže učenicima da je zapamte i ne ponove.

Crveno pero seže dalje od većine škola, pošto je razvijeno tokom sredine 19. veka kada su razvijene boje na bazi amonijaka.

Ukidanje  korišćenja crvene boje u školama je danas trend, pa na primer u školama u Kvinslendu, Australija u uputstvima za rad nastavnika se navodi da crvena boja štetno utiče na psihološki razvoj učenika. Uputstva nisu obavezujuća, pa škole mogu samostalno da se opredele prema upotrebi crvene olovke.

Jedna škola u Opringtonu, čiji su učenici uzrasta od 7 do 11 godina, jedna je od stotina koje su zabranile crveno mastilo. Njen “Kodeks obeležavanja” propisuje: “ Rad se uglavnom obeležava hemijskom olovkom - ne crvenom – već nekom primerenom bojom koja će ukazati na greške, tako da one mogu biti ispravljene. Nastavnici moraju voditi računa o uticaju njihovih komentara na psihološki razvoj učenika”

Direktor škole Ričard Sammonds kaže: “Crvena olovka može da bude prilično demotivišuća za decu, i kao metod je zastarela. Mi više ne školujemo službenike i knjigovođe. Mi treba da obezbedimo adekvatno obrazovanje za decu koja če biti radna snaga u 21. veku. U školi koristimo intenzivne boje duge, osim crvene, to su roza, plava, zelena i fluorescentno žuta boja. Ideja je da se podigne standard rada učenika pozitivnim pristupom, a ne grubom opomenom.

Izdvajamo delove koji su zaista dobri i obeležavamo ih jednom bojom, a koristimo različite boje za obeležavanje područja koja bi mogla biti poboljšana.

Osnovna škola u Drifildu, Istočni Jorkšir je takođe zabranila upotrebu crvene olovke.

Njihov “Kodeks obeležavanja i povratnih informacija” piše: “Obeležavanje treba da bude u različitoj boji od one kojom je učenik pisao, ali boja obeležavanja ne treba da dominira. Iz tog razloga, obeležavanje crvenim mastilom je neprikladno.”

Širli Klark, saradnik Instituta za obrazovanje u Londonu, je komentarisala: “;Zabrana crvene olovke je reakcija na godine provedene u školi tokom kojih su deca postajala demoralisana jer su kao odgovor, dobijala samo crvenu boju na svojim radovima. Da su, kao u  viktorijanskom vremenu, nastavnici  koristili plavo mastilo da istaknu dobar rad i crveno za delove koje treba popraviti, ljudi verovatno ne bi bili toliko uznemireni zbog crvenog mastila. Ali kada deca, posebno mlađa deca, vide svaku grešku pokrivenu crvenom bojom, mogu da počnu da se osećaju bespomočnom i da odustanu. U stvari, boja mastila koja se koristi za označavanje je irelevantna. Bilo bi podjednako štetno da ceo detetov rad bude obeležen zelenim mastilom, ukoliko se obeležavaju samo greške. Potrebno je obeležavanjem napraviti ravnotežu, isticanjem onoga što je dobro i onoga što treba ispraviti.”

Nik Seaton, predsednik Kampanje za realno obrazovanje, je reagovao: “Zabrana crvenog mastila je apsolutno besmislena. Zdrav razum ukazuje na to da deca uče kroz svoje greške, i povremeno ih je potrebno uznemiriti da bi se potrudili. Samopoštovanje mora da se gradi na stvarnom uspehu a ne na tetošenju, koje može imati dugoročno štetne posledice. Crvena boja je najbrži način za učenike da vide svoje greške i da ih isprave.”

Ovu raspravu sam prenela iz  www.telegraph.co.uk . Tema mi nije bila interesantna samo zbog crvene olovke, već mi je mnogo zanimljivija činjenica do kojih detalja se uređuje rad nastavnika u školama. Sledeći zaključak je da neke škole pokušavaju da prate promene u društvu i da neprestano menjaju i unapređuju pravila nastave i ponašanja. Takođe je za nas u Srbiji poučno da uvidimo značaj javne rasprave. Ako se ovoliko raspravlja o upotrebi crvene olovke, kakva je tek rasprava o reformi školstva.

Pošto se oboje moje dece bave i nastavom, ovaj članak je i podrška njima i svim mladim učiteljima, nastavnicima i profesorima, da ne dozvole da im nastava postane rutina, već da neprestano istražuju i uvode nove metode, u korist svog razvoja i razvoja svojih učenika i studenata.

PROČITAJTE JOŠ:
Moje dete - moja budućnost: Roditelji, deca i društvene mreže
Moje dete - moja budućnost: Kućni ljubimci i alergije
Moje dete - moja budućnost: Ko je kriv zbog porasta gojaznosti kod dece?
Moje dete - moja budućnost: TV i gojaznost kod dece
Moje dete - moja budućnost: Zašto je matematika važna?

Učitava se...