Pitanje važnosti matematike se javlja kada deca nauče da računaju, sabiraju, oduzimaju, množe i dele, i tada počinju da veruju da znaju sve što treba da adekvatno funkcionišu u životu. Na kraju krajeva, ako neko razume kako da prati svoj novac ili iseče kolač, tako da bude dovoljno komada za sve, šta drugo još treba da zna?
Deca koja još ne poznaju pojam matematike, obično mogu da razumeju objašnjenje da je potrebno da znaju kako da raspolažu novcem, gledaju na sat, dele stvari, ili da znaju koliko će nekih predmeta ostati ako nekoliko potroši, a za sve to je potrebno znanje matematike. Mlađa deca takođe mogu shvatiti zašto je važno da znaju kako se meri koliko je nešto visoko ili teško, Zato deci treba objašnjavati značaj matematike od najranijeg doba.
Ono što nije tako lako objasniti, kod nešto starije dece kad matematika postane složenija, je kako matematički faktori mogu biti korisni u njihovim životima, ako ne planiraju da se bave matematikom ili srodnim naukama. Kada matematika prestane da bude samo prost račun, kod dece koja nisu sklona matematici, može se pojaviti sumnja u korisnost ovog predmeta.
Deci je lako da shvate da postoje radna mesta i karijere gde je znanje napredne matematike od ključne važnosti. Takođe postoje oblasti gde je potrebno solidno znanje i oni to razumeju. Međutim, treba im uporno objašnjavati da je u osnovnoj školi neophodno da steknu dobro osnovno znanje iz matematike, jer tada još ne znaju za koje zanimanje će se opredeliti, i da se kasnije, kada požele da se bave određenom profesijom može desiti da tu želju ne ostvare jer nemaju solidno osnovno matematičko znanje.
Osim toga, osoba koja je dobro savladala osnove matematike je naučila i da rešava probleme koji nisu matematički. Ista logika koja se koristi u matematici, veoma dobro se može iskoristiti za logičan pristup svakom drugom problemu. Taj pristup je organizovan i sistematičan, i dovodi do najbržeg i najboljeg mogućeg rešenja. Verovali ili ne ta logika se može koristiti i za odluke kao što su, ići na fakultet ili ne, ostati u braku ili ne.
Naš mozak ima sposobnost da misli logički, ali mora prvo da nauči “jezik logike”. Na primer, naše telo ima potencijal da pleše, ali mi moramo prvo da naučimo korake plesa da bismo tu sposobnost iskoristili, a onda moramo puno da vežbamo da bismo dobro plesali. Tako je i sa logičkim razmišljanjem, koje vežbamo vežbajući matematiku. Svaka osoba u svetu ima koristi od sposobnosti da misli logičnije, bez obzira da li će ili ne ikada postati matematičar.
Matematika nije samo predmet u školi, ili mnoštvo nepovezanih informacija. Svi ti delovi matematike su delovi jedne ogromne slagalice, koja nam, kada je složimo, pomaže da razumemo kako funkcionišu stvari i u prirodi i u društvu. Matematika nas uči da sve ima svoje uzroke i posledice i da naizgled nepovezani dogadjaji, kada ih logički sklopimo čine povezanu celinu.
Kada je jedna moja mlada prijateljica rodila svog sina, tražila je preporuke za izbor dečjeg lekara. Njena mama, inače predavač na medicinskom fakultetu joj je preporučila lekarku, uz komentar:
“Idi kod nje, ona je mogla da bude i dobar matematičar!”
POVEZANI ČLANCI:
Moje dete - moja budućnost: Dečji rođendan
Moje dete - moja budućnost: Bake i deke
Moje dete - moja budućnost: Domaći zadatak- uspeh u školi počinje kod kuće
Moje dete - moja budućnost: Značaj porodičnih pravila u vaspitanju dece
Moje dete - moja budućnost: Pomozite Vašem detetu da bude bezbednije u saobraćaju
Učitava se...
Нема коментара:
Постави коментар