Samopoštovanje je način na koji vidi osoba sebe. Svako ga ima u različitim stepenima. Osoba sa visokim / pozitivnim samopoštovanjem misli dobro o sebi i oseća da ima puno toga da ponudi. Osoba sa niskim ili lošim samopoštovanjem generalno se oseća bezvredno i da može malo da doprinese. Bez pozitivnog samopoštovanja malo je verovatno da je moguće ostvariti pun, srećan i produktivan život. Razvoj osećanja samopoštovanja počinje veoma rano u životu. Na primer, kada dete nauči da hoda ili govori oseća da je postiglo nešto. Pohvale i ohrabrenja u ovom trenutku od strane roditelja, ili ljudi važnih u životu, podstiču pozitivna osećanja i podstiču dete da ide prema sledeém uspehu. Uspeh sam po sebi nije dovoljan. Ljubav, pohvale i ohrabrenja su ključni elementi u pomaganju detetu da razvije pozitivno samopoštovanje.
Pozitivno samopoštovanje
Samopouzdanje je uslov za dobro mentalno zdravlje. Ono čoveka čini sposobnim da brine o sebi i oslanja se na sebe, da se nosi sa izazovima kada se oni pojave. Sa pozitibnim samopozdanjem znamo u čemu smo dobri a šta moramo da nastavimo da učimo i razvijamo. Ono nam momogućava da budemo opušteni u komunikaciji sa drugim ljudima i da znamo kako da se prema njima odnosimo. Osoba sa pozitivnim samopoštovanjem veruje da njene zamisli imaju vrednost i da imaju pravo da ih izraze. Takva ličnost nema težnju da druge ponizi i obezvredi kako bi se sama bolje osećala.
Deca sa pozitivnim samopoštovanjem:
· Lako sklapaju prijateljstva
· Lako se igraju u grupi kao i sama
· Imaju želju da rešavaju problem
· Ako ne mogu da ih reše traže pomoć
· Ponašaju se na društveno prihvatljiv način
· U drušvu ne maju osećaj straha
Nizak nivo samopoštovanja
Nedostatak samopoštovanja, iz koga sledi samopouzdanje, može u kasnijem životu biti jedan oid razloga razvoja niza problema u mentalnom zdravlju.
Deca koja ne razviju samopozdanje:
· Osećaće se verovatno nevoljenom
· Težiće da izbegavaju nove i nepoznate situacije
· Neće biti u stanju da se nose sa neuspehom i životnim nevoljama
· Težiće da proglašavaju sebe nesposobnim osobama. Takve osobe govore: “Jas am glup” ili “Ja ne mogu to da uradim” (pre nego što su pokušale)
· Osćaju das u njihova dostignuća uvek manje vredna od dostignuća drugih
· Konstantno upoređuju sebe sa drugima na negativan način
Sva deca će proći kroz periode osećaja niskog samopoštovanja koja uključuje nedostatak samopouzdanja. To može biti izazvano mnogm faktorima, ali je uglavnom zbog nedostatka afirmacije, pozitivne reakcije od roditelja i bliskih osoba.
Some children or young people may appear confident, e.g. loud and arrogant, but actually have low self-esteem. Some children or young people may appear lacking in confidence, e.g. quiet in social situations, but are actually very comfortable with themselves.
It is very easy to improve a child’s healthy self–esteem and confidence.
Neka deca ili mladi ljudi mogu da se ponašaju samouvereno, na primer, glasno i arogantno, ali zapravo imaju nisko samopoštovanje. Druga deca ili mladi ljudi su, na primer, u različitim društvenim situacijama neprimetni, vrlo mirni a u stvari su vrlo stabilni i samopouzdani.
A u stvari, veoma je lako da se razvije zdravo samopoštovanje i samopouzdanje kod deteta.
Teme za razmišljanje:
In trying to understand why a child or young person may have low self-esteem, think about:
U pokušaju da se razume zašto dete ili mlada osoba može da ima nizak nivo samopoštovanja, razmislite:
· Šta se ovoo detetu / mladoj osobi nedavno dešavalo i kako to može uticati na njegov osećaj samopoštovanja i poverenja sebe. Na primer, ako su upravo pali na ispitu, prvo razmislite o tome šta je moglo da doprinese neuspehu, možda su zlostavljani na neki način, ili su možda pretrpeli porodičn krizu.
· U kojim situacija dete ili tinejdžer ima više odnosno manje samopuzdanja i šta je tome razlog. Na primer više samopouzdanja u kontaktu sa nekim osobama, manje sa drugim..
· Kako se vi i vaše okruženje odnosite prema detetu i kako to može da utiče na njegovo samopoštovanje i poverenje u sebe.
Razmislite o sebi
Samopouzdanje je oblast u kojoj će vaš osećaj samopoštovanja imati direktan uticaj na način na koji pristupate detetu. Vaše iskustvo može biti vrlo korisno za vas u radu sa decom, ali je važno da budete svesni da ono formira vaše mišljenje i diktira vaše akcije. Imajte na umu da ako imate osećanja negativnog samopoštovanja, onda je moguće da to prenesete svom detetu. Pokušajte da ne pokazujete osećanja pesimizma ili beznadežnosti.
Važno je da su vaše preduzete radnje u vezi sa detetom, formirane u želji da pomognete detetu u skladu sa njegovom ličnošću i potrebama a ne da budu u cilju ostvarenja vaših želja i izražavanja vaših emocija. Budite realni u vezi sposobnosti i ograničenja vašeg deteta, sposobnosti afirmišite, ograničenja mu pomozite da ublaži.
Šta možete da učinite
· Budite pozitivni i afirmativni kad su u pitanju vaša deca i tinejdžeri u svim situacijama
· Razmislite pre nego što bilo šta kažete i pokušajte da ih nikada ne uvredite i omalovažite, čak i kada ste ljuti. Naročito je opasno omalovažavati decu u društvu.
· Verujte im i pokažite im – da znaju da su vredni i važni
· Budite pozitivni u vezi njihovih izazova i ciljeva i kad nisu u skladu sa vašim mišljenjem, podržite ih u njima, ali budite realni u pogledu ostvarenja.
· Hvalite ih i pozitivno reagujte – mladi mere svoje postupke prema tome kako drugi misle o njima. Na primer, možete reći: „Odlično urađeno, to je bilo baš teško, ali si uspeo da savladaš.“
· Uverite ih da je normalno grešiti i da su greške deo odrastanja i života. Pokažite im kako da izvuku pouke iz svojih grešaka ali ne budite previše kritični – to direktno narušava samopouzdanje. Nikada nećete reći: „Znao sam, ti uvek nešto zabrljaš!“
· Prepoznajte njihova osćanja i pomozite im da ih izraze rečima.
· Kritikujte ponašanje, ne dete – treba da bude jasno da ste ljuti zato što vam se ne dopada neki postupak ili ponašanje, a ne zato što vam se ne dopada dete. Kada dete dobije lošu ocenu umesto “Ti si jedan lenjivac, ja se ovde ubijam da ti obezbedim uslove, a ti si neodgovoran, itd.” Reći ćete: “Hajde da vidimo ja li to rezultat nedovoljnog rada ili nisi uspeo da razumeš gradivo. Reci kakva ti je pomoć potrebna, pa onda sedi i lepo nauči. Nema smisla da ti ostane loša ocean, ako možeš da imaš bolju.”
· Fokusirajte se na pozitivne osobine, ne na slabosti.
· Poštujte dečja interesovanja, čak i onda kada su vama dosadna i nezanimljiva. Komentarišite da im pokažete da ih slušate i uvažavate.
· Prihvatite njihove strahove, oni su za njih realni, kao na primer strah od čudovišta u mraku. Ne ismejavajte ih zbog toga, iako je takav strah za vas nerealan.
· Podstičite nezavisnost – ohrabrite ih da koriste priliku i oprobaju se u raznim stvarima. Uspeh daje ogroman podsticaj samopuzdanju, a ponekad će morati id a uče na sopstvenim greškama. Nezavisnost znači preuzimanje odgovornosti.
· Fokusirajte se na njihove uspehe, bez obzira koje vrste. Ne fokusirajte se na neuspehe, analizirajte ih, donesite zaključke i ne vraćajte se više na njih. Na uspehe se vraćajte stalno.
· Koristite kreativnost da pomognete detetu da se izrazi – glumu, slikanje, vajanje muziku
· Pomozite detetu da otkrije i razvija svoje talente. Pronalaženje aktivnosti u kojima je dete zaista dobro, pruža ogroman podsticaj za razvoj pozitivnog samopoštovanja.
· Izbegavajte pravljenje poređenja sa drugom decom, vaše dete je jedinstvena ličnost. Pohvalite svaki postupak druge dece koji vam se dopada, ali ne upoređujte.
· Preispitajte svoja očekivanja od njih, ona moraju biti realna i ostvariva. Mali uspeh podstiče samopouzdanje, učestali neuspesi mogu ga uništiti.
· Kada ste zadovoljni svojim detetom, reci te mu to. Deca često slušaju kritike, ali ono što će ih pre povesti napred, nisu kritike nego pohvale i pozitivne reakcije. Prva reakcija na kritiku je odbrana, a na pohvalu je težnja da se stvore razlozi da pohvala bude ponovljena.
· Pomozite im da se osćaju uključenim u donošenje odluka, odgovarajte na sva njihova pitanja promišljeno. Nikada ne reagujte sa “zato što ja tako kažem!”
· Izvinite se kada pogrešite. Niko od nas nije nepogrešiv, koliko puta smo nešto izgovorili i odmah zažalili. Kad se tako nešto desi, najbolje je odmah se izvinuti detetu. Recite: "Nije trebalo da kažem tako nešto, stvarno je to bilo ružno od mene. To sam znači da sam ja umorna i nervozna, a ne da ti zaslužuješ takve reči. Molim te oprosti mi."
Šta ne treba da činite:
· Izbegavajte da se fokusirate na dečje slabosti i teškoće, gledajte na njih kao na problem koji treba reštiti, ne na razlog za stalno podesćanje na njih. To naročito nije tema za razgovor u društvu vaših prijatelja i drugova vašeg deteta.
- Ne recite mu : “Objasni mi odmah!” ako je dete povučeno i treba mu vremena da izrazi svoje mišljenje i osećanja.
- Ne ignorišite ga, jer će postati povučeno i stidljivo.
- Ne govorite u svom okruženju o svom detetu na način koji ističe njegove slabosti, kao; “ona je tako trapava”, čak ni kada dete nije prisutno. Neko će ponoviti vašu konstataciju ili napraviti komentar u njegovom prisustvu.
- Ne optužujte ga za nešto što je izvan detetove kontrole. Jasno mu stavite do znanja da ono nije moglo ništa da učini u toj situaciji.
Deca će možda zaboraviti šta smo rekli ili uradili, ali nikada neće zaboraviti kako su se loše ili dobro osećala zbog nekih naših postupaka.
POVEZANI ČLANCI:
POVEZANI ČLANCI:
Moje dete - moja budućnost: Ponovo o ponašanju u školi ili o sistemu vrednosti
Moje dete - moja budućnost: Dečja igra
Moje dete - moja budućnost: Šta da upišem?
Moje dete - moja budućnost: Ponašanje u školi
Učitava se...
Нема коментара:
Постави коментар