Pisaću o lažima školske dece, koja svojim roditeljima, najčešće prećutkuju ili lažu o ocenama i disciplinskim prekršajima u školi.
Ja sam svojim roditeljima uvek prećutkivala niže ocene (inače sam ila odličan učenik), a kada bi me konkretno pitali, lagala sam. Razlog tome su preoštre kazne, i fizičke i psihološke. Strašno je kada majka ne govori sa svojim detetom zbog niže ocene od očekivane. Na taj način sam kupovala vreme, ponekad bih popravila ocenu pre nego što se laž otkrije.
Pošto se bavim i podučavanjem, utvrdila sam da veliki broj dece laže da ne bi razočarali svoje roditelje koji imaju nerealna očekivanja, u odnosu na realne mogućnosti.
Iz oba iskustva, pouzdano znam da su deca vrlo nesrećna kad slažu roditelje. Prvi razlog je što problem koji imaju (loša ocena, konflikt u školi) ne umeju sami da razreše, a ne mogu da traže pomoć roditelja jer su ih slagali. Drugi razlog je što stalno strepe od reakcije, kada se laž otkrije. Tako postaju dekoncentrisani, uče još slabije i ulaze u začarani krug neuspeha i laži.
Sigurno je da ni jedan roditelj ne želi da mu dete pati. Kada Vas dete prvi put slaže, odmah se zapitajte:
-Moje dete je pogrešilo, u čemu ja grešim?
Moja ćerka je bila izuzetan učenik, natprosečno je inteligentna i lako je usvajala znanja. Bila je i disciplinovana, pa nije imala nekih većih problema u školi. Jako je ambiciozna, dobro organizovana, sve je unapred planirala i ako stvari ne bi tekle po planu, doživljavala je to kao neuspeh. Ponekad je bilo ocena ispod očekivanih, a bilo je i konflikata. U takvim situacijama, na povratku kući, ona je vrtela u glavi jednu misao:
"Samo da stignem kući, samo da stignem kući, sve će biti lakše!"
Na tu njenu misao, ja sam vrlo ponosna.
Prvo bih je pažljivo saslušala, onda bi smo razgovarale i analizirale događaj. U slučaju niže ocene, moj komentar je uvek bio isti:
-To nije problem, sedi, nauči, popravi!
Ako je bio u pitanju neki konflikt sa nastavnikom, ponudila bih joj da posredujem i ublažim sukob. Naravno uvek bismo prvo analizirale koliki je njen doprinos neprijatnom događaju, i šta je eventualno pogrešno u njenom postupanju.
Moj sin je takođe bio izuzetan đak, lako je učio i nije se previše nervirao zbog poneke loše ocene. On je pravio disciplinske prekršaje u školi. Svaki takav dogadjaj bi mi detaljno opisao i onda smo razgovarali. Prvo smo tražili šta je pogrešno u njegovom ponašanju i šta je potrebno da se takvo ponašanje više ne ponovi. Onda sam išla u školu da ublažim posledice.Nisam pravdala neprihvatljivo ponašanje, ali sam od nastavnika očekivala pomoć i podršku u prevazilaženju neprijatne situacije.
Jednom sam izgubila strpljenje i rekla:
-Sine, zašto se već jednom ne smiriš? Sad opet treba da namestim tužnu facu i da idem u školu da objašnjavam kako si ti u suštini dobar, ali eto...
On je pomirljivim tonom, potpuno svestan svoje greške, odgovorio:
-Pa dobro, ako ti je baš mnogo neprijatno, ti nemoj ići.
Znala sam da očekuje moju pomoć da se izvuče iz neprijatne situacije i otišla sam, naravno.
Oboje su uvek bila sigurni, ma šta uradili, mogu da računaju na moju pomoć. Ne sećam se da sam ih ikada kaznila zbog loših događanja u školi, ali sam ih uvek hvalila za dobre.
Ni jedno dete ne želi da bude loše, sva deca žele da budu dobra.
Roditelji treba da im pomognu da to i ostvare.
Ako dete nema razumevanje u porodici, potražiće ga na nekom drugom mestu. Razmislite samo koliko je opasnih mesta u vašem okruženju, gde vaše dete može potražiti podršku, ukoliko se ne usudi da je potraži od Vas.
PROČITAJTE I:
Moje dete - moja budućnost: Da li je Vaše dete, zaista Vaša budućnost?
Moje dete - moja budućnost: ZAŠTO DA UČIM – KAKO DA UČIM?
Moje dete - moja budućnost: Pokažimo razumevanje za brige naših tinejdžera
Moje dete - moja budućnost: Druženje je veoma važno za našu decu
Moje dete - moja budućnost: Dozvolite deci da se zaprljaju u igri !
Učitava se...
Нема коментара:
Постави коментар