Mala matura, prijemni ispit ili šta zameram našem školstvu

Učenici osmog razreda će test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, polagati 23. juna, dok će test iz matematike biti održan 24.juna. Na testu će biti 50 odsto poznatih pitanja iz priručnika, ranije odštampanih, 25 odsto delimično poznatih pitanja, a preostalih 25 procenata pitanja biće nepoznato, odnosno njihovi sadržaji nisu u zbirci.

Na maloj maturi može se osvojiti najviše po 20 bodova iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike, ukupno 40. Uspeh iz osnovne škole doneće maksimalno 60 bodova. Učenici će kao i do sada popunjavati listu želja, i moći će da ih navedu 20.

Ovaj test je i mala matura, a rezultati se boduju i za prijem u srednje škole.

Mislim da mala matura i prijemni ispiti treba da budu razdvojeni.

Moje dete psuje

Sva deca eksperementišu sa psovkama i ružnim rečima. Psovka se često čuje na ulici, na televiziji, u našem okruženju. Ona jeste deo jezika i folklora svakog naroda, ima svoje mesto ali dete ne zna gde je psovci mesto i zato se treba potruditi da dete shvati da to nisu lepe reči.

Budite spremni na to da će vam najveći problem biti okolina (rodbina, prijatelji...), kojima će biti smešno i zanimljivo kada dete govori ružne reči, a možda će ga ohrabrivati ili čak učiti novim neprikladnim izrazima. Detetu je opet zanimljivo što je u centru pažnje kada psuje.

U tim situacijama nisam reagovala, ignorisala sam psovanje. Deca su svaki put primetila da meni nije bilo zanimljivo. Kada bih ostala sama sa decom pokušala sam da im objasnim da su takve reči neprikladne i nepristojne. Trebalo je objasniti i zašto se svi smeju. Govorila sam da su im se svi smejali zato što psovanje nije lepo, a ne zato što je zanimljivo.

U jednom periodu, u nižim razredima osnovne škole, moj sin je počeo da psuje jako često i jako ružno. Nikakva objašnjenja nisu pomagala. Pošto zabrane nisu bile moj način vaspitanja, odlučila sam da tražim od njega da psuje još više. Za svaku psovku sam ga zamolile da ode u kupatilo, zatvori vrata i ponovi psovku 10 puta ali dovoljno glasno da ga a čujem u dnevnoj sobi.

Ili je “šokirao” sam sebe, ili je shvatio besmislenost reči koje je ponavljao, ali vrlo brzo je prestao da psuje.

Ćerka je počela da psuje nešto kasnije, u 11-oj ili 12-oj godini. Sa njom sam razgovarala. Puno je čitala, tada već i knjige za odrasle i imala je osećaj za reči. Sretala je psovke i u knjigama, u kojima su one imale svoje mesto i doprinosile živopisnijem opisu situacije. Nisam mogla da negiram značaj psovke u jeziku, ali smo zajedno zaključile da psovka zvuči agresivnije od ostalih reči i ako se ne upotrebi na pravom mestu, zvuči vrlo ružno.

Sećam se primera koji sam joj navela.

-Kad ideš ulicom, razgovaraš sa nekim i izgovoriš psovku, makar i na pravom mestu, prolaznik će čuti samo psovku. Sigurno će se osvrnuti i začuditi da jedna tako fina devojčica, govori tako ružne reči. -

Danas, kao odrasli ljudi, oboje su liberalni kada su psovke u pitanju, ali poštuju pravila lepog ponašanja. Svaka reč ima svoje mesto, vreme i društvo u kome se može izgovoriti a da ima smisla.

PROČITAJTE I:
Moje dete - moja budućnost: Kućni ljubimac
Moje dete - moja budućnost: Novac i deca
Moje dete - moja budućnost: Prijemni ispit
Moje dete - moja budućnost: Vaš dan sa školskim detetom
Moje dete - moja budućnost: Privatni nastavnik

Učitava se...

Moje dete laže!

   U ovom članku neću pisati o najranijem detinjstvu, kada deca bujne mašte izmišljaju događaje. To nisu prave laži, mada ih razgovorom sa detetom, treba približavati realnosti.

   Pisaću o lažima školske dece, koja svojim roditeljima, najčešće prećutkuju ili lažu o ocenama i disciplinskim prekršajima u školi.

   Ja sam svojim roditeljima uvek prećutkivala niže ocene (inače sam ila odličan učenik), a kada bi me konkretno pitali, lagala sam. Razlog tome su preoštre kazne, i fizičke i psihološke. Strašno je kada majka ne govori sa svojim detetom zbog niže ocene od očekivane. Na taj način sam kupovala vreme, ponekad bih popravila ocenu pre nego što se laž otkrije.

Ponovo o ponašanju u školi ili o sistemu vrednosti

Zašto ponovo pišem o tome?

    Neki roditelji ne obraćaju dovoljno pažnju na nepristojno ponašanje svoje dece. Društveno neprihvatljivi postupci njihove dece se ponavljaju i postaju navika. Takva deca postaju nepristojni i bahati ljudi. Srećom ovakvih roditelja nije mnogo.

Po mom iskustvu, većina roditelja ispade svoje dece shvata previše dramatično i prestrogo ih kažnjava u strahu da ne postanu ljudi kakve sam opisala u prethodnom pasusu. Ako je dete bilo izazvano i neprimereno reagovalo, stroga kazna će kod njega stvoriti inat i neće uvideti svoju grešku, ali će se osećati neshvaćeno i verovatno će i sledeći put reagovati na sličan način.

Dečja igra

     Najbitiniji deo dana u životu  deteta je vreme posvećeno igri. Igra je prirodna, instiktivna aktivnost deteta u kojoj se prožima učenje i zadovoljstvo. Već kao beba, dete počinje da uči da se vezuje za ljude, gradi poverenje i razumeva osnovne emocije. U prve dve godine beba upoznaje svoje telo i uči da ga kontroliše (u prvim mesecima se razvija koordinacija između oka i ruke). Dok se igra, dete pamti i prepoznaje oblike, uočava razlike među njima.

     Kasnije deca igraju igre pretvaranja, preuzimanja uloga, u kojima razvijaju jezik i odnose sa drugom decom, a najviše vole igračke koje podsećaju na one predmete koji se koriste u svakodnevnom životu- kuhinjski pribori, alati, pegle, lutke i akcioni heroji. Tada uživaju i u aktivnoj igri u prirodi, ljuljaškama, toboganima i penjalicama. Pošto razvijaju logiku i memoriju, možete sa njima da igrate igre pamćenja, domine, igre slaganja slika...

Šta da upišem?

    Ovo je pitanje koje ovih dana najčešće čujemo. Pred učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola stoji jedna od najvažnijih odluka u životu: izbor budućeg zanimanja. Roditelji su najdragoceniji savetnici svojoj deci i treba da budu upoznati sa svim važnim pitanjima izbora zanimanja.
  Kod većine roditelja postoji stav da o izboru zanimanja treba razmišljati tek na kraju osnovne škole, što je pogrešno. Priprema za izbor zanimanja počinje od trenutka kada dete počne da se igra i može se podeliti u 3 faze:
1. Pripremna faza
2. Faza savetovanja
3. Praćenje uspeha u izabranoj školi