Mala matura, prijemni ispit ili šta zameram našem školstvu

Učenici osmog razreda će test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, polagati 23. juna, dok će test iz matematike biti održan 24.juna. Na testu će biti 50 odsto poznatih pitanja iz priručnika, ranije odštampanih, 25 odsto delimično poznatih pitanja, a preostalih 25 procenata pitanja biće nepoznato, odnosno njihovi sadržaji nisu u zbirci.

Na maloj maturi može se osvojiti najviše po 20 bodova iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike, ukupno 40. Uspeh iz osnovne škole doneće maksimalno 60 bodova. Učenici će kao i do sada popunjavati listu želja, i moći će da ih navedu 20.

Ovaj test je i mala matura, a rezultati se boduju i za prijem u srednje škole.

Mislim da mala matura i prijemni ispiti treba da budu razdvojeni.

Za malu maturu je normalno polagati srpski i matematiku, jer je stvar osnovne kulture biti pismen i znati da računaš. Savakako bih dodala i istoriju, ali ne ovakvu kakvu deca sada uče, koja je prepuna datuma, godina, imena i važnih i nevažnih ličnosti. U toj istoriji nema analize značajnih događaja po logičnom redosledu: uzrok, povod, opis događaja i posledice.

Ove godine testovi sadrže "samo" 50 procenata poznatih zadataka, ali i to je previše. Deca uče zadatke iz zbirki napamet, tako da rezultati ovakvog ispita nisu slika stvarnog, suštinskog znanja.

Zar nije korisnije, prepustiti srednjim školama da same odrede način bodovanja uspeha i organizuju prijemne ispite u skladu sa svojim potrebama.

Za gimnaziju društvenog smera, dovoljno je da učenik ima solidno znanje iz matematika, ali je neophodno da ima i dobro znanje i sklonosti za jezike uopšte ili istoriju. Za gimnaziju prirodno-matematičkog smera je mnogo važniji prethodni uspeh iz matematike, fizike ili biologije nego iz srpskog jezika. 

Sve ovo ima poseban značaj za srednje stručne škole. Za medicinsku školu je najvažnije predznanje iz hemije i biologije, a te škole upisuju učenike na osnovu bodova iz srpskog i matematike, uz presudan uticaj opšteg uspeha.

Ovakvim sistemom prijema u srednje škole, učenici se motivišu da uče sve predmete podjednako, pre svega za ocenu, a ne da razvijaju svoje sklonosti i sposobnosti. Rezultat je da na kraju osnovne škole ogromna većina "nema pojma", u koju srednju školu želi da se upiše.

Roditelji, opet pod pritiskom takvog sistema, plaćaju svojoj deci dodatne časove (istim onim nastavnicima koji ih nisu u školi dovoljno naučili), a deca onda bukvalno "nabiflaju" traženo gradivo. Kako brzo nauče, tako brzo i zaborave.

Oboje moje dece se upisivalo u gimnazije za talente. Nisam im plaćala dodatne časove. Smatrala sam da ako nisu u stanju da se samostalno spreme za prijemni ispit, nema smisla ni da se upisuju u školu za koju nemaju dovoljno znanja i sklonosti. Iako su prijemni testovi u ovim školama nešto prilagođeniji potrebama, ni rezultati sa tih testova nisu bili realna slika.

Ćerka je na rang listi filološke gimnazije koja je primala 70 učenika bila 42-ga, a završila je gimnaziju sa Vukovom diplomom i posebnom nagradom iz oblasti književnosti.

Sin je na rang listi matematičke gimnazije od 28 primljenih bio 14-ti. Završio je gimnaziju kao đak generacije sa nizom nagrada sa takmičenja iz fizike i matematike.

I dalnje njihovo školovanje je bilo izuzetno uspešno u oblastima za koje su se opredelili. Osim što su talentovani, vredni i ambiciozni, jedan od bitnih faktora njihovog uspeha je što sam ih celo školovanje "branila" od lošeg obrazovnog sistema.

Našem školstvu je zaista potrebna suštinska reforma.

Pročitajte još:
Moje dete - moja budućnost: Bake i deke
Moje dete - moja budućnost: Alkohol, mladi i zabrane
Moje dete - moja budućnost: Mala matura-testovi, rezultati i bodovanje
Moje dete - moja budućnost: Društvene veze i privilegije u školi
Moje dete - moja budućnost: Strah od vode