Moje dete je jako nezrelo za svoje doba!
Moje dete je potpuno nezainteresovano!
Ovim rečenicama, roditelji ne govore o svom detetu, nego nam kažu da svoju ulogu nisu ispunili na pravi način.
Inteligencija je samo jedan faktor uspeha deteta u školi, a kasnije i u životu. Da bi intelektualne sposobnosti u potpunosti došle do izražaja potrebno je razvijati i određene karakterene osobine deteta. Roditelji grade temelj od kojeg će zavisiti detetova sigurnost, samostalnost i želja za istraživanjem i učenjem.
Najvaznije osobine koji treba izgraditi su osećaj odgovornosti, osećaj sigurnosti i samostalnost kod dece.
Ove osobine se razvijaju prevashodno kroz kontakt roditelja i dece u porodici.
Roditelji moraju pred dete postavljati različite zahteve i obaveze koje su u skladu sa njihovim uzrastom.Već u najranijem periodu dete treba samo da skloni svoje igračke. Ako to ne učini prvi put, nećemo ga grditi, ponudićemo mu da to uradimo zajedno, ali ako dete uporno ne sklanja svoje igračke, upozorićemo ga da će ostati bez igračaka, a onda ćemo ih zaista spakovati i odložiti.
Roditelji treba da uvazavaju ličnost svoje dece, da podstiču one aktivnosti u kojima su uspešna jer na taj nacin jačaju samopouzdanje kod dece, stvaraju im osećaj uspeha i motivaciju da pokusaju i ono u cemu su manje uspešni. Ako dete voli da pliva, podsticaćemo ga da vežba što više, nauči stilove plivanja, umesto da ga teramo da uči da vozi bicikl, što ne voli. Ako dete postigne uspeh u plivanju, porašće mu samopouzdanje i sigurno će kasnije hteti da nauči da vozi bicikl.
Osamostaljivanje ide postepeno i svako dete ima potrebu da bude samostalno a roditelji svojim odgovorom na tu potrebu mogu da podstaknu razvoj samostalnosti ili da dete jos vise učine zavisnim i nesigurnim. Ako dete pokaže želju da samo zaveže pertle, pomoći ćemo mu u tome, ali nećemo odbiti tu želju zato što se nama žuri i brže nam je da to uradimo mi. Ako je dete naviklo da roditelj radi sve umesto njega, biće nesigurno i nece biti zainteresovano za samostalno izvršavanje zadataka, sto će negativno uticati na prihvatanje i ispunjavanje školskih obaveza. Osim toga, roditelj koji radi sve umesto deteta, onemogućava mu doživljaj uspeha. Vrlo je važna pozitivna reakcija roditelja, pohvala za svaki samostalan pokušaj detetove aktivnosti, jer na taj način dete razvija osećaj sigurnosti i samopouzdanja i motivaciju za savladavanje novih aktivnosti.
Osećaj odgovornosti je izuzetno važan za uspeh svakog čoveka. Ta osobina se razvija od najranijeg detinjstva. Dete se mora naučiti da snosi posledice za svaki svoj postupak. Ako dete namerno uništi igračku, treba mu objasniti zašto to nije lepo i kakvu je štetu napravilo. Takođe treba reći da nećete kupovati druge igračke dok se ne uverite da dete neće lomiti postojeće, i toga se pridržavati.
Kada dete pođe u školu, treba da je već dovoljno zrelo da prihvati školske obaveze (ako ste do tada ispravno postupali.) Znači prvo domaći pa onda igra.
Opet ću navesti pozitivan primer svojih prijatelja i njihovog dečaka 5,5 godina starog, o kojima sam pisala u članku Dečja igra.
Njihov sin učestvuje u svim porodičnim poslovima. Bez obzira da li farbaju jaja, lepe pločice u kupatilu ili kreče, uvek postoji jedan mali deo poslova koji on može samostalno ili uz pomoć roditelja da uradi. Tako se upoznaje sa stvarima i razvija veštine ali i stiče samopouzdanje.
Nedavno nam je opisao postupak lepljenja pločica:
“Prvo uzmeš 2 ili 3 pločice, zavisi koliko se polomilo, pa onda očistiš tu gde nema pločice, staviš lepak i zalepiš, pa …..(nisam sve zapamtila). Onda pogledaš, pa ako nije dobro ti popraviš!”
Izgleda da lepljenje nije išlo glatko, ali je on naučio da prihvati grešku i da je ispravi.
Osim što ga uključuju u sve poslove njegovi roditelji ga uključuju i u donošenje odluka koje se njega tiču.
Nedavno je na Danima nauke video robote koji će učestvovati na ovogodišnjem takmičenju. Bio je jako zainteresovan. Pošto porodica ima i drugih obaveza, ostavili su njemu da odluči da li će narednog vikenda ići da gleda tekmičenje robota ili će ići u selo. Odlučio se za selo.
Želim im lep provod i lepo vreme, ali ako slučajno bude padala kiša, sledeći put će sigurno pre donošenja odluke pitati kakvo će vreme biti za vikend. Tako se stiče iskustvo i odgovornost za donošenje odluka.
Potrebno je uložiti mnogo vremena i truda da osposobite dete za samostalan život.
Svi mi volimo svoju decu, a ljubav je rad.
Povezani Članci:
Moje dete - moja budućnost: Uticaj redosleda rođenja na ličnost deteta
Moje dete - moja budućnost: Čitanje je zaista važno !
Moje dete - moja budućnost: Bil Gejts upozorava: Zaštitimo svoju decu
Moje dete - moja budućnost: Istraživanja su pokazala: Roditelji su veliki lažovi
Moje dete - moja budućnost: Dečji rođendan
Roditelji moraju pred dete postavljati različite zahteve i obaveze koje su u skladu sa njihovim uzrastom.Već u najranijem periodu dete treba samo da skloni svoje igračke. Ako to ne učini prvi put, nećemo ga grditi, ponudićemo mu da to uradimo zajedno, ali ako dete uporno ne sklanja svoje igračke, upozorićemo ga da će ostati bez igračaka, a onda ćemo ih zaista spakovati i odložiti.
Roditelji treba da uvazavaju ličnost svoje dece, da podstiču one aktivnosti u kojima su uspešna jer na taj nacin jačaju samopouzdanje kod dece, stvaraju im osećaj uspeha i motivaciju da pokusaju i ono u cemu su manje uspešni. Ako dete voli da pliva, podsticaćemo ga da vežba što više, nauči stilove plivanja, umesto da ga teramo da uči da vozi bicikl, što ne voli. Ako dete postigne uspeh u plivanju, porašće mu samopouzdanje i sigurno će kasnije hteti da nauči da vozi bicikl.
Osamostaljivanje ide postepeno i svako dete ima potrebu da bude samostalno a roditelji svojim odgovorom na tu potrebu mogu da podstaknu razvoj samostalnosti ili da dete jos vise učine zavisnim i nesigurnim. Ako dete pokaže želju da samo zaveže pertle, pomoći ćemo mu u tome, ali nećemo odbiti tu želju zato što se nama žuri i brže nam je da to uradimo mi. Ako je dete naviklo da roditelj radi sve umesto njega, biće nesigurno i nece biti zainteresovano za samostalno izvršavanje zadataka, sto će negativno uticati na prihvatanje i ispunjavanje školskih obaveza. Osim toga, roditelj koji radi sve umesto deteta, onemogućava mu doživljaj uspeha. Vrlo je važna pozitivna reakcija roditelja, pohvala za svaki samostalan pokušaj detetove aktivnosti, jer na taj način dete razvija osećaj sigurnosti i samopouzdanja i motivaciju za savladavanje novih aktivnosti.
Osećaj odgovornosti je izuzetno važan za uspeh svakog čoveka. Ta osobina se razvija od najranijeg detinjstva. Dete se mora naučiti da snosi posledice za svaki svoj postupak. Ako dete namerno uništi igračku, treba mu objasniti zašto to nije lepo i kakvu je štetu napravilo. Takođe treba reći da nećete kupovati druge igračke dok se ne uverite da dete neće lomiti postojeće, i toga se pridržavati.
Kada dete pođe u školu, treba da je već dovoljno zrelo da prihvati školske obaveze (ako ste do tada ispravno postupali.) Znači prvo domaći pa onda igra.
Opet ću navesti pozitivan primer svojih prijatelja i njihovog dečaka 5,5 godina starog, o kojima sam pisala u članku Dečja igra.
Njihov sin učestvuje u svim porodičnim poslovima. Bez obzira da li farbaju jaja, lepe pločice u kupatilu ili kreče, uvek postoji jedan mali deo poslova koji on može samostalno ili uz pomoć roditelja da uradi. Tako se upoznaje sa stvarima i razvija veštine ali i stiče samopouzdanje.
Nedavno nam je opisao postupak lepljenja pločica:
“Prvo uzmeš 2 ili 3 pločice, zavisi koliko se polomilo, pa onda očistiš tu gde nema pločice, staviš lepak i zalepiš, pa …..(nisam sve zapamtila). Onda pogledaš, pa ako nije dobro ti popraviš!”
Izgleda da lepljenje nije išlo glatko, ali je on naučio da prihvati grešku i da je ispravi.
Osim što ga uključuju u sve poslove njegovi roditelji ga uključuju i u donošenje odluka koje se njega tiču.
Nedavno je na Danima nauke video robote koji će učestvovati na ovogodišnjem takmičenju. Bio je jako zainteresovan. Pošto porodica ima i drugih obaveza, ostavili su njemu da odluči da li će narednog vikenda ići da gleda tekmičenje robota ili će ići u selo. Odlučio se za selo.
Želim im lep provod i lepo vreme, ali ako slučajno bude padala kiša, sledeći put će sigurno pre donošenja odluke pitati kakvo će vreme biti za vikend. Tako se stiče iskustvo i odgovornost za donošenje odluka.
Potrebno je uložiti mnogo vremena i truda da osposobite dete za samostalan život.
Svi mi volimo svoju decu, a ljubav je rad.
Povezani Članci:
Moje dete - moja budućnost: Uticaj redosleda rođenja na ličnost deteta
Moje dete - moja budućnost: Čitanje je zaista važno !
Moje dete - moja budućnost: Bil Gejts upozorava: Zaštitimo svoju decu
Moje dete - moja budućnost: Istraživanja su pokazala: Roditelji su veliki lažovi
Moje dete - moja budućnost: Dečji rođendan
Нема коментара:
Постави коментар