Opšte je prihvaćeno da su društvene veze socijalni kapital koji se koristi sasvim legalno, u celom svetu, sve do granice kada korišćenjem društvenih veza nanosite štetu drugom pojedincu, grupi ili celom društvu. Onda je to korupcija. Granica između legalnog korišćenja društvenih veza i korupcije je tako tanka i nevidljiva, pa je korupcija jedna od najvažnijih tema zakonodavstva demokratskih zemalja.
Želim da započnem temu korišćenja društvenih veza i privilegija na sopstvenu štetu.
Na pet foruma sam postavila sledeća pitanja:
1. Da li u vašem razredu ima učenika koji dobijaju bolje ocene zahvaljujući vezama svojih roditelja?
2. Kakav je odnos razreda prema tom drugu ili drugarici?
3. Da li je to štetno ili korisno za tog učenika?
4. Po vašem mišljenu, kako se on oseća zbog toga i da li bi to hteo da promeni?
5. Da li uopšte može da utiče na svoje roditelje i kako?
Tema je izazvala veliko interesovanje. Stiglo je 67 odgovora ukupno. Svega 8 odgovora je bilo negativnih, u svim ostalim se tvrdi da ima privilegovanih učenika u njihovom razredu. Od preostalih 8, u tri odgovora se kaže da u njihovom razredu nema, ali znaju da ima u drugim.
Znači da je pojava vrlo rasprostranjena.
Prema odgovorima na drugo pitanje, privilegovani učenici nisu prihvaćeni, ili ih ostali deo razreda ignoriše, ili ih svi mrze ili ih ogovaraju.
Evo jednog karakterističnog odgovora:
„Naravno, 90% odeljenja je ne podnosi. Zasto je ona privilegovana u odnosu na mene -.- ?”
O štetnostom uticaju privilegija na učenika svi su se u principu izjasnili na isti način, osim jednog.
Misle da je trenutno korisno jer učenik dobija bolje ocene i lakše se upisuje dalje, ali dugoročno, svi bez izuzetka smatraju da je vrlo štetno. Interesantni odgovori:
“. korisno, u smislu broja poena za prijemni, štetno, u smislu što ga svi gledaju kao jadnika koji nije u stanju naučiti nesto za 5 (ili 2) pa moraju mamica i tatica da intervenišu... e sad, zavisi šta je kome prioritet.”
“I štetno i korisno.mada vise štetno.džabe njemu sve petice kad on/ona nema ništa u glavi”
Iznenadili su me odgovori na četvrto pitanje. Čak 82% učesnika u ovoj maloj anketi smatra da privilegovanom učeniku, to uopšte ne smeta i da je to njegov model ponašanja. Iz tog razloga peto pitanje skoro da nije imalo smisla. Mada ima i tu interesantnih odgovora kao:
Iznenadili su me odgovori na četvrto pitanje. Čak 82% učesnika u ovoj maloj anketi smatra da privilegovanom učeniku, to uopšte ne smeta i da je to njegov model ponašanja. Iz tog razloga peto pitanje skoro da nije imalo smisla. Mada ima i tu interesantnih odgovora kao:
“5.Da li uopšte može da utiče na svoje roditelje i kako? Ne moze. Mislim da kada oni to rade bez volje svog deteta, to rade da bi zastitili svoj "ugled" i svoje prezime... “
Niko od učesnika u anketi nije izrazio žaljenje što nema takve privilegije, svi su bili zadovoljni što je njihov uspeh rezultat sopstvenog rada.
Moje mišljenje je da je korišćenje društvenih veza na ovakav način krajnje štetno za dete.
Pre svega, takva su deca neprihvaćena i usamljena, bez izuzetka.
Ako je dete dovoljno sposobno da samo savlada gradivo, uplitanje društvenih veza ga samo demotiviše i ono prestaje da razvija svoje sposobnosti. Postaje mali lenjivac. Pored toga roditelj mu uskraćuje osećaj ličnog uspeha i iskustvo neuspeha, što je neprocenjivo važno za razvoj sposobnosti snalaženja u životu.
Ako dete realno nema sposobnosti da postigne željeni uspeh u školi koju je upisalo, svaka intervencija ga podseća na njegovu nesposobnost, i umesto da sagledava i razvija svoje druge potencijale, ono razvija osećaj bespomoćnosti i nezadovoljstva sobom. To je jako opasno, psihijatri kažu da se patološko ponašanje razvija najčešće iz osećaja nesposobnosti i potpune zavisnosti od drugih ljudi.
Nema tog materijalnog i društvenog kapitala koji lenj i bespomoćan čovek neće uništiti. Zato roditeljima preporučujem da svoje društvene veze iskoriste za unapređenje znanja i razvijanje sposobnosti svoga deteta umesto za popravljanje ocena.
Za početak razgovarajte sa svojim detetom!
Moje dete - moja budućnost: Druženje je veoma važno za našu decu
Moje dete - moja budućnost: Dozvolite deci da se zaprljaju u igri !
Moje dete - moja budućnost: Deca i roditelji u potrošačkom društvu
Moje dete - moja budućnost: Geometrija u ravni - ugao
Moje dete - moja budućnost: Nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja kod vašeg deteta
Učitava se...
v>
1 коментар:
Ja u svom odeljenju imam dve ucenice koje imaju veze. Na primer samo jednoj od njih je otac profesor, majka radi u inspekciji, kum joj je direktor skole, a najbololi prijatelj njenog oca nam drzi casove tri puta nedeljno. Ona je privilegovana do besvesti, postalo je apsurdno i to mene licno vredja.
Ali efekat na drufe je upravo suprotan, svi joj se ulizuju i hoce da joj budu drugovi.
Постави коментар