Jer sam ja tako rekao!

Izgleda da je problem nedisciplinovane dece u porastu. Iz mnogo razloga današnji roditelji ne posvećuju dovoljno pažnje disciplinovanju svoje dece – možda su ili suviše umorni da razvijaju dobre navike svoje dece, ili su previše zauzeti da uoče loše ponašanje i suprotstave mu se. Poneki roditelji ne žele da vide nedostatke u ponašanju svoje dece, a neki ono što vide prećutkuju kako bi se iskupili za to što nemaju dovoljno vremena da provedu sa njima. Neki roditelji se trude, a onda pročitaju sve moguće knjige na ovu temu, a zatim počnu da slede trendi ideje o vaspitanju umesto da se oslanjaju na zdrav razum.  

Izgleda da postoji veliki nesporazum oko tih pet “staromodnih” reči: "Jer sam ja tako rekao!" Neki stručnjaci smatraju da te reči znače podizanje dece na represivan i potencijalno štetan način. Drugi eksperti su ubeđeni da je psihički zdrava porodica  demokratska porodica. Ovo zvuči dobro. U stvari, to zvuči sjajno - Jedini problem je u tome što je čista izmišljotina! Neko mora da ima poslednju reč u svakoj porodici i neko treba da bude odrasla osoba. Dozvolite detetu da upravlja vama i porodicom, i bićete u ozbiljnoj nevolji, svi, i roditelji i deca!

"Uvek će postojati prirodna borba između dece i njihovih roditelja", kaže dr Herb Goldstein, psiholog,Sankt Peterburg. "Testiranjem granica, deca uče šta se može uraditi, a šta ne sme da se događa.." Dakle, prema Dr Goldstein, "efikasni roditelj neće sprečiti svoju decu da izražavaju misljenja, niti će ih isključiti iz procesa donošenja odluka zbog neslaganja sa njima. Ipak, kad je sve rečeno i učinjeno, jedna stvar ostaje jasna: “Roditelji moraju da donose konačne odluke ".

Reč "disciplina", koja potiče od grčke reči "učenik", znači učenje, a ne kažnjavanje. Kazne, bilo fizičke, bilo psihičke, povređuju, a ne uče. Negativna, preteća i uvredljiva  iskustva nisu podloga iz koje rastu zdrava deca. Ali deca ne mogu sama sebe da disciplinuju. Njima je potreban roditelj da ih nauči šta je prikladno a šta nije. Nažalost, disciplinovanje nije jednostavan proces, jer ni deca nisu jednostavni ljudi.

Svi znamo da se svet okreće oko Sunca. Novi roditelji najčešče promene mišljenje, da se svet u stvari vrti oko njihovog deteta. Svako čini sve moguće da njihova beba bude srećna po svaku cenu. Nijedna druga stvorenja, toliko mala, nemaju toliku moć. Ipak, dopuštanje da se svet okreće oko deteta zauvek, nije put kojim treba ići. "Za svoju dobrobit, dete treba da zna da, iako je posebno, ipak nije više posebno od bilo koga drugog.", kaže dr Burton L. Vajt, direktor za obrazovanje Parent Njutna , Mass "Ona moraju da nauče gde se njihova prava završavaju, a prava drugih ljudi počinju." Zbog toga, što pre roditelji počnu da postavljaju ograničenja, to bolje. Ako roditelji ne bi uspostavili pravila, želeći “mir po svaku cenu”, dete će podizati cenu tog “mira” sve više i više. Dete ne može da se ponaša samovoljno večito, i ako ne shvati da postoje ograničenja u životu svakog pojedinca, imaće velike probleme kada odraste. Deca bez granica će zahtevati sve više i više, jer nisu naučena da u društvenim odnosima postoji razmena i da onoliko koliko daš, toliko i dobiješ..

Pravilna ishrana je analogna pravilnom disciplinovanju: postoje različiti zahtevi u različitim uzrastima. Ključ uspešnog disciplinovanja je da bude prilagođeno fazi razvoja deteta. Glasno "ne" će zaustaviti dete koje je tek prohodalo da izađe na ulicu, ali neće umiriti bebu koja plače. Očekivati da predškolsko dete sedi mirno za večerom, preko dva sata je previše. S druge strane, tretiranje tinejdžera kao dete koje je tek prohodalo je takođe vrlo štetno.

Mnogi roditelji ne žele da ograniče ponašanje svoje dece, jer potcenjuju njihove sposobnosti. Prema psihologu dr Ferne Cheme, "ako je dete dovoljno staro da uradi određenu aktivnost, ono je dovoljno staro da to ne čini. Ako su dovoljno stari da se dodiruju, oni su dovoljno stari da se ne dodiruju. Ako su dovoljno stari da bace neki predmet, onda su i dovoljno stari da shvate komandu da se taj predmet ne baci."

Možda najveća prepreka efikasnom disciplinovanju je često zanemaren koncept da roditelj treba da bude roditelj, a ne drug i sl. Roditelj je lider a dete je mlađi partner koji ima uticaj, i čiji uticaj raste sa sazrevanjem, ali nema poslednju reč. Štaviše, i preterano obrazlaganje je neefikasno. Neki stručnjaci veruju da deca imaju pravo da znaju razloge koji stoje iza svake odluke roditelja. Dr Goldstein smatra: "to je često veliko ili nerealno gubljenje vremena" Mladi imaju pravo da znaju u smislu da mogu da razumeju, i oni imaju pravo da znaju jedino ako su voljni da slušaju.Roditelji ne bi trebalo da razmatraju svako pravilo, naročito sa malom decom koja poštuju akciju bolje od reči. Volela bih da čujem roditelja malog deteta koji će mu navesti pet razloga zašto ne treba daviti mačku. Kako deca odrastaju i počinju da se interesuju o razlozima za postojanje određenih pravila, sasvim je u redu razgovarati sa njima i pitati za njihove ideje.

Pravila treba prilagoditi dobu deteta, to jest njegovim sposobnostima, ali jedna stvar je sigurna: fizičkom kažnjavanju nema mesta u podizanju dece. Batine  nemaju dugotrajan efekat, a samo narušavaju poverenje deteta u pojedince koje vole i kojima veruju. Batine uče dete da je u redu da snažnija osoba tuče slabiju, a ne nudi nikakvo objašnjenje niti nudi bilo kakvo rešenje za problem. Štaviše, ako se sprovodi u besu, to može dovesti do zlostavljanja dece.

Dobro-disciplinovano dete je srećno, lepog ponašanja, promišljeno, i poštovani od strane drugih. Deca odgajana bez discipline obično postaju sebični, pohlepni, nepošteni, nepopularni, neposlušni i nesigurni ljudi. Nedisciplinovan deca su puna besa, jer ne shvataju da im njihovo nepoštovanje drugih, uskraćuje potrebnu pažnju i ljubav.

Kada roditelji ubeđuju, pregovaraju, podmićuju, prete, daju drugu šansu, ili beskrajno objašnjavaju, oni u stvari ne očekuju poslušnost. Bez obzira na to koliko su roditelji elokventni i roditeljska objašnjenja korektna, većina dece u razvoju vidi samo jednu tačku gledišta - svoju. Ponekad je bolje, bez nagoveštaja pretnji ili izvinjenja, da jednostavno kažu: "Zato što sam ja tako rekao!"

Da bi deca bila bezbedna i uspešno učestvovala u društvenim odnosima kada odrastu, moraju biti u stanju da se prilagode pravilima društvene zajednice. Roditelji zato moraju biti jasni i dosledni u učenju dece šta je to odgovarajuće i dozvoljeno ponašanje. Samo dete koje je voljeno i disciplinovano, će kao odrastao čovek moći da opstane i uspe u našem svetu, koji je svet pravila. Čovek koji je svestan potrebe postojanja pravila u civilizovanom društvu, svestan je i potrebe da učestvuje u njihovoj izgradnji i unapređenju.

Pro;itajte i:

Moje dete - moja budućnost: Društvene veze i privilegije u školi
Moje dete - moja budućnost: Strah od vode
Moje dete - moja budućnost: Letnji raspust i opasnosti
Moje dete - moja budućnost: Letnji raspust – učiti ili ne učiti
Moje dete - moja budućnost: Trema/nesigurnost u sebe pred prijemni ispit

Učitava se...