O poremećaju pažnje/hiperaktivnosti se sve više govori. Dobro je da je problem prepoznat, jer bez prepoznavanja nema rešenja problema. Ipak roditelji treba da budu oprezni. U mnogim zemljama dijagnoza HIPERAKTIVNOST je najstalniji izvor prihoda psiholozima i pedagozima.
Ova stranica ima za cilj da pomogne roditeljima da prepoznaju problem ako zaista postoji, ali i da ne budu izmanipulisani ako problema objektivno nema.
ŠTA JE ADHD/ADD?
Attention deficit hyperactivity disorder ADHD je razvojni poremećaj samokontrole. U osnovi predstavlja poremećaj pažnje, koji može biti praćen nemirom i impulsivnošću.To nije samo razvojna faza koju će dete prerasti, nije uzrokovan roditeljskim neuspehom u vaspitanju, niti je znak detetove "loše naravi".
KARAKTERISTIČNA PONAŠANJA DECE SA POREMEĆAJEM PAŽNJE
- Počinje raditi pre nego što je dobilo jasna uputstva i shvatilo ih
- Gleda kako rade druga deca pre nego što pokuša uraditi samo.
- Radi prebrzo i čini nepotrebne greške, a ne greške povezane s neznanjem.
- Stalno je u pokretu, sve dodiruje i ne može duže vreme sedeti na jednome mestu.
- Na pitanja odgovara prebrzo i ne pokušava da prvo razmisli.
- Nije sposobno da sledi uputstva koja se daju celoj grupi.
- Ne može zapamtiti uputstva, iako nema teškoća s pamćenjem.
- Prelazi s jedne aktivnosti na drugu i retko kada završava započete zadatke.
- Ima teškoća u organizovanju pismenih radova: oni su obično zbrkani.
- Pogrešno tumači jednostavne izjave, ne razume mnoge reči i rečenice.
- Može ponoviti izjave koje su mu rečene pre dosta vremena, a ne može ponoviti one koje su rečene nedavno.
- Lako posrne i padne, nespretno baca predmete ili mu oni padaju iz ruku.
- Lako se povodi za onom djecom koja puno pričaju i prave buku, često potpuno prekine rad da bi im se pridružio.
- Previše je pričljivo, često prekida razgovor.
- Često napušta klupu i nešto pretražuje po razredu, dok druga deca mirno sede.
- Ne pazi kada nastavnik nešto objašnjava, gleda negde drugde.
- Često kaže: "Ne mogu to učiniti" i pre nego što pokuša, lako odustajanje posebno je uočljivo kod novih zadataka.
- Govori, peva i šapće samo sebi.
- Ne može izraziti misli na logičan i razumljiv način.
OSNOVNI TIPOVI POREMEĆAJA PAŽNJE
Naravno jedno dete sa ovim poremećajem nema sve gore navedene karakteristike ponašanja. Postoje 3 osnovna podtipa:
1. Hiperaktivnost
2. Impulsivnost
3. Teškoće s pažnjom i nedostatak koncentracije
1. Hiperaktivnost
Hiperaktivna deca su često, još kao bebe, neuobičajeno aktivna: puno plaču, noću traže jesti, imaju teškoće u spavanju, često se bude, teško ih je smiriti i utešiti. U kasnijem dobu stalno su u pokretu, ne mogu mirno da sede, sve diraju, stalno nešto zapitkuju, pažnja im je neprimerena uzrastu, teže se sama igraju. Zbog nemira, su hiperaktivna djeca u većoj opasnosti od ozleda. Iako vrlo često rano prohodaju, često su nespretnija od druge dece, puno padaju, loše planiraju i predviđaju posledice svojih aktivnosti.
Kod hiperaktivne dece ponekad se ne pojavljuje strah od odvajanja i ona su nekritična u prilaženju nepoznatim osobama. Zbog poteškoća u predviđanju posledica ponašanja takva deca su često neustrašiva u situacijama koje plaše drugu decu.
Ne mogu pratiti i poštovati roditeljske zahteve i zabrane.
U predškolskom i školskom dobu hiperaktivna deca su izrazito nestrpljiva, nikada nisu na svome mestu, ne slušaju "tetu" ili učitelja, brbljaju dok druga deca rade u tišini. Često prekidaju rad u grupi, upadaju u reč i ometaju druge u izvršavanju zadataka ili aktivnosti.
Kod hiperaktivne dece ponekad se ne pojavljuje strah od odvajanja i ona su nekritična u prilaženju nepoznatim osobama. Zbog poteškoća u predviđanju posledica ponašanja takva deca su često neustrašiva u situacijama koje plaše drugu decu.
Ne mogu pratiti i poštovati roditeljske zahteve i zabrane.
U predškolskom i školskom dobu hiperaktivna deca su izrazito nestrpljiva, nikada nisu na svome mestu, ne slušaju "tetu" ili učitelja, brbljaju dok druga deca rade u tišini. Često prekidaju rad u grupi, upadaju u reč i ometaju druge u izvršavanju zadataka ili aktivnosti.
Hiperaktivna deca imaju poteškoća u organizaciji, često zaboravljaju poneti knjige, sveske, pribor, skloni su gubiti svoje stvari.
2.Impulsivnost
Osnovna poteškoća kod sve dece s hiperaktivnošću je smanjena kontrola impulsa, adekvatnih i neadekvatnih. Deca s ovim problemom doživljavaju stalne poteškoće s kontrolom reagovanja na signale, podražaje ili događaje koji su nevažni za obavljanje tekućih zadataka.
U školskom dobu i u adolescenciji impulsivnost je veliki problem. Impulsivna deca su lako nagovorljiva. U želji da budu prihvaćeni od vršnjaka, često naprave stvari na koje ih oni nagovaraju. Takvo ponašanje zna biti bezazleno, od sitnih nestašluka do životno ugrožavajućih situacija. Impulsivno ponašanje može biti motivisano i pukom znatiželjom.
Vrlo često impulsivna deca imaju teškoća sa stvaranjem i održavanjem prijateljstava. Upadanje u reč, nametanje, govorenje pogrešnih stvari u pogrešno vreme, tapšanje, grljenje ili dodirivanje drugih bez razloga za to, agresivno rešavanje sukoba može dovesti do problema u odnosima s vršnjacima.
U školskom dobu i u adolescenciji impulsivnost je veliki problem. Impulsivna deca su lako nagovorljiva. U želji da budu prihvaćeni od vršnjaka, često naprave stvari na koje ih oni nagovaraju. Takvo ponašanje zna biti bezazleno, od sitnih nestašluka do životno ugrožavajućih situacija. Impulsivno ponašanje može biti motivisano i pukom znatiželjom.
Vrlo često impulsivna deca imaju teškoća sa stvaranjem i održavanjem prijateljstava. Upadanje u reč, nametanje, govorenje pogrešnih stvari u pogrešno vreme, tapšanje, grljenje ili dodirivanje drugih bez razloga za to, agresivno rešavanje sukoba može dovesti do problema u odnosima s vršnjacima.
3. Teškoće s pažnjom i održavanjem koncenracije
Zbog problema s pažnjom, ova deca vrlo teško uče i mogu imati teškoća s akademskim uspehom, ali i s usvajanjem praktičnih i motoričkih veština (kao što su vožnja biciklom ili plivanje). Iz istog razloga, pojavljuju se i teškoće s učenjem govora, što može uzrokovati poteškoće pri uključivanju u konverzaciju i grupne aktivnosti.
Mnogi problemi hiperaktivne dece koji se odnose na školske i socijalne veštine, zapravo su uzrokovani nesposobnošću ove dece da zadrže koncentraciju dovoljno dugo kako bi mogla naučiti ono što je potrebno. Hiperaktivna deca često imaju sposobnost da nauče potrebne veštine, ali im je potrebna pomoć kako bi uspela zadržati pažnju dovoljno dugo da to i učine.
Postoji određen broj dece, posebno devojčica, koja nisu izraženo hiperaktivna niti impulsivna, ali imaju ozbiljnih teškoća zbog velikog deficita pažnje i sposobnosti koncentracije. Za tu grupu dece kažemo da imaju poremećaj pažnje bez hiperaktivnosti. Neretko ta deca ostaju neidentifikovana, zbog nenametljivosti njihovih smetnji.
Mnogi problemi hiperaktivne dece koji se odnose na školske i socijalne veštine, zapravo su uzrokovani nesposobnošću ove dece da zadrže koncentraciju dovoljno dugo kako bi mogla naučiti ono što je potrebno. Hiperaktivna deca često imaju sposobnost da nauče potrebne veštine, ali im je potrebna pomoć kako bi uspela zadržati pažnju dovoljno dugo da to i učine.
Postoji određen broj dece, posebno devojčica, koja nisu izraženo hiperaktivna niti impulsivna, ali imaju ozbiljnih teškoća zbog velikog deficita pažnje i sposobnosti koncentracije. Za tu grupu dece kažemo da imaju poremećaj pažnje bez hiperaktivnosti. Neretko ta deca ostaju neidentifikovana, zbog nenametljivosti njihovih smetnji.
PROBLEMI DECE SA
POREMEĆAJEM PAŽNJE/HIPERAKTIVNOŠĆU
POREMEĆAJEM PAŽNJE/HIPERAKTIVNOŠĆU
Tri su osnovne grupe problema:
1. Problemi u porodici
2. Problemi u učenju
3. Problemi u stvaranju prijateljstava
1. Problemi u porodici
Deca s poremećajem pažnje i hiperaktivnosti mogu imati teškoće kod kuće.Vrlo je verovatno da će čak i u najbrižnijim porodicama međusobni odnosi biti opterećeni velikom napetošću, zbog ponašanja deteta.
Hiperaktivnoj deci je često potrebno manje sna nego ostalim ukućanima, što rezultira time da su svi ostali članovi porodice hronično umorni. Roditelji često imaju premalo vremena za sebe. Stalno pričanje, buka, skakanje, uništavanjee igračaka, olovaka, bojica, uništavanje televizora i drugih vrednih stvari, neizbežan su deo mnogih porodica s hiperaktivnim detetom.
U ovim porodicama se ponekad javljaju ozbiljni bračni problemi, kao posledica detetovog poremećaja pažnje s hiperaktivnošću. U mnogim porodicama ovaj je poremećaj uzrokovan rivalitetom među braćom i sestrama.
Ostali članovi porodice imaju pune ruke posla oko ove dece. Događa se da su roditelji premoreni i iscrpljeni stalnim pozivima u školu zbog problematičnog ponašanja njihovoga deteta. Ponekad su i sami roditelji odbačeni od svoje rodbine i svojih prijatelja, jer je ponašanje njihovog deteta dovelo do toga da ih ne pozivaju na socijalna okupljanja i događaje.
Ponekad se roditelji počnu osećati nekompetentnima i nesposobnima za vaspitanje djece, što utiče na njihovo samopoštovanje. Nekima od njih rodbina ili čak profesionalci znaju reći da su nesposobni za roditeljstvo.
Hiperaktivnoj deci je često potrebno manje sna nego ostalim ukućanima, što rezultira time da su svi ostali članovi porodice hronično umorni. Roditelji često imaju premalo vremena za sebe. Stalno pričanje, buka, skakanje, uništavanjee igračaka, olovaka, bojica, uništavanje televizora i drugih vrednih stvari, neizbežan su deo mnogih porodica s hiperaktivnim detetom.
U ovim porodicama se ponekad javljaju ozbiljni bračni problemi, kao posledica detetovog poremećaja pažnje s hiperaktivnošću. U mnogim porodicama ovaj je poremećaj uzrokovan rivalitetom među braćom i sestrama.
Ostali članovi porodice imaju pune ruke posla oko ove dece. Događa se da su roditelji premoreni i iscrpljeni stalnim pozivima u školu zbog problematičnog ponašanja njihovoga deteta. Ponekad su i sami roditelji odbačeni od svoje rodbine i svojih prijatelja, jer je ponašanje njihovog deteta dovelo do toga da ih ne pozivaju na socijalna okupljanja i događaje.
Ponekad se roditelji počnu osećati nekompetentnima i nesposobnima za vaspitanje djece, što utiče na njihovo samopoštovanje. Nekima od njih rodbina ili čak profesionalci znaju reći da su nesposobni za roditeljstvo.
2.Problemi u učenju
Znatan procenat hiperaktivne dece ima specifične teškoće pri učenju, naročito teškoće u čitanju i pisanju. S obzirom na to da se celi obrazovni sistem temelji na sposobnosti čitanja i pisanja, i da je uspešno čitanje i pisanje nužno za sudelovanje u nastavi bilo kog predmeta, hiperaktivna deca često imaju problema s ocenama. Jednom kada zaostanu za vršnjacima, vrlo teško to nadoknađuju. Osim što im medij putem kojeg se znanje prenosi stvara poteškoće, oni zbog svog poremećaja imaju i niz drugih problema. Ne mogu se koncentrisati jednako dugo kao njihovi vršnjaci. Buka i pokreti oko njih vrlo im lako skreću pažnju. Vrlo često propuste važne informacije ili uputstva što im ih daje učitelj jer su zaokupljeni razmišljanjem o nečem drugom. Mnogi od njih imaju vrlo neuredan i nečitljiv rukopis, što im stvara dodatne teškoće. Oni ga i sami vrlo teško razumeju i čitaju, a vrlo često zbog rukopisa dobijaju i kritiku od nastavnika.
Kako bi se preveniralo razvijanje daljnjih problema, bitno je da nastavnici razumeju specifičan način funkcionisanja hiperaktivne dece koji često negativno utiče na školski rad i uopšte na izvršavanje obaveza i odgovornosti. Zato je potrebno kontaktirati s nastavnicima kako bi se lakše razlikovala ponašanja koja proizilaze iz hiperaktivnosti, prevenirao razvoj sekundarne patološke nadgradnje i detetu se primereno pomoglo.
3. Problemi u sklapanju prijateljstava
Kako bi se preveniralo razvijanje daljnjih problema, bitno je da nastavnici razumeju specifičan način funkcionisanja hiperaktivne dece koji često negativno utiče na školski rad i uopšte na izvršavanje obaveza i odgovornosti. Zato je potrebno kontaktirati s nastavnicima kako bi se lakše razlikovala ponašanja koja proizilaze iz hiperaktivnosti, prevenirao razvoj sekundarne patološke nadgradnje i detetu se primereno pomoglo.
3. Problemi u sklapanju prijateljstava
Mnoga deca s poremećajem pažnje i hiperaktivnosti imaju vrlo malo prijatelja i na njih se često gleda kao na "drugu vrstu". Njihovi problemi često su rezultat njihove impulzivnosti i kratkog opsega pažnje zbog kojih oni nisu u stanju naučiti socijalna pravila niti prepoznavati socijalne znakove i poruke.
PONAŠANJE RODITELJA
1. Pohvale, nagrade i ignorisanje nepoželjnog ponašanja
Neophodno je objasniti detetu, ponašanje koje očekujete od njega, što tačnije i konkretnije možete. Trebate pokušati osigurati da ono razume koje je ponašanje prihvatljivo, a koje nije. Za svako poželjno ponašanje pohvalite dete.
- Pohvala mora uslediti neposredno nakon poželjnog ponašanja.
- Pohvala mora biti povezana s konkretnim ponašanjem.
- Pohvala mora biti konkretna i specifična (na primer, "Srećna sam kad se tako tiho igraš").
- Pohvaljujte dete smeškom i pogledom, ali i samim rečima.
- Uz samu frazu, pomilujte, zagrlite ili poljubite dete.
- Primetite i pohvalite dete svaki put kada se dobro ponaša, nemojte čuvati pohvale samo za savršeno ponašanje.
- Koristite se pohvalama konzistentno, svaki put kad uočite ponašanje koje želite podstaći.
- Pohvaljujte dete i pred drugima.
Nagradite dete za poželjno ponašanje jer će tako početi verovati da može uspeti.
Ignorišite nepoželjno ponašanje. Ako su deca stalno u kazni zbog nečega, mogu se obeshrabriti i prestati pokušavati biti dobra.
Ignorišite nepoželjno ponašanje. Ako su deca stalno u kazni zbog nečega, mogu se obeshrabriti i prestati pokušavati biti dobra.
2. Razvijanje pozitivnog samopoštovanja
Hiperaktivna deca mogu se osećati dosta negativno povezano sa svojim sposobnostima. To ih često sputava da postignu uspeh, a takođe da prepoznaju i prihvate da su u nekim stvarima dobri ili uspešni. . Zbog toga što imaju negativno mišljenje o sebi, kod hiperaktivne dece nikad se ne može preterati s pohvalama. Njima je potrebna pomoć u tome da se kritički osvrnu na svoje neuspehe, da ih uvide u pozitivnom svetlu i na taj način promene svoju sliku o sebi. Roditelji treba da nauče svoju decu kako da budu pozitivna tako da im govore pozitivne stvari svaki dan.
Hiperaktivna deca često su vrlo kreativna i imaju posebne talente. Njihove prednosti i snage moraju se prepoznati i iskoristiti, čak i kada se ti talenti ne uklapaju u roditeljska očekivanja. Otkrivanje, naglašavanje i negovanje područja kompetencije hiperaktivnog deteta vrlo je efikasan način menjanja niskog samopoštovanja kod te dece.
Hiperaktivna deca često su vrlo kreativna i imaju posebne talente. Njihove prednosti i snage moraju se prepoznati i iskoristiti, čak i kada se ti talenti ne uklapaju u roditeljska očekivanja. Otkrivanje, naglašavanje i negovanje područja kompetencije hiperaktivnog deteta vrlo je efikasan način menjanja niskog samopoštovanja kod te dece.
3. Dnevni raspored i predvidljivost
Hiperaktivna deca dobro reaguju na predvidljivost i rutinu. Neophodno je napraviti jasan raspored za ustajanje ujutro, pisanje zadataka, učenje i ispunjavanje dnevnih obveza.Unapred određena rutina učenja stvara podlogu za usvajanje dobrih navika u učenju. Tokom vremena predviđenog za učenje, ne bi smelo biti dopušteno gledati televiziju ili prisutnost drugih ometajućih radnji. Postupno, deci treba prepuštati odgovornost za njihove obaveze.
Za hiperaktivnu decu je prevelik teret i stres ako se pravila stalno menjaju. Roditelji bi trebalo da budu sigurni da deca znaju pravila i način na koji ih trebaju slediti pa im trebaju reći ako dođe do promene u rutini. Svaka se promena treba unaprijed planirati.
Oba roditelja moraju imati usklađene vaspitne stavove i reakcije na različita ponašanja deteta.
Za hiperaktivnu decu je prevelik teret i stres ako se pravila stalno menjaju. Roditelji bi trebalo da budu sigurni da deca znaju pravila i način na koji ih trebaju slediti pa im trebaju reći ako dođe do promene u rutini. Svaka se promena treba unaprijed planirati.
Oba roditelja moraju imati usklađene vaspitne stavove i reakcije na različita ponašanja deteta.
4. Jasna komunikacija sa detetom
Uputstva detetu treba da budu jasna i precizna. Umesto: "Nemoj razbacivati cipele svuda okolo!", treba reći: "Stavi cipele u orman!". Pri tome:
-Držite ruke na ramenima deteta dok mu govorite što želite da uradi.
-Gledajte dete u oči.
-Govorite smirenim, ali odlučnim glasom.
-Insistirajte na tome da dete sasluša i uradi to što mu govorite, i obavezno navedite razlog zbog kojega to želite.
-Zapamtite da mumljanje, prigovaranje, raspravljanje, moljenje, vikanje ili nadglasavanje s televizijom neće dati nikakav rezultat.
-Može pomoći ako od deteta zatražite da ponovi šta želite da učini.
5. Realistična očekivanja
Bitno je imati realistična očekivanja. Nije moguće i krajnje je neefikasno pokušati promeniti sva detetova nepoželjna ponašanja istovremeno. Kada se odlučite promeniti neko ponašanje, odaberite jedno ili dva jasno definisana obrasca ponašanja i radite na samo njihovoj promeni.
6. Pomoć u učenju
U ovom delu je potrebno da učestvuju i nastavnici i roditelji.
-Razdelite gradivo na manje delove. Postavljeni ciljevi u učenju trebaju biti realistični i ostvarivi.
-Kod školskog uspeha hiperaktivne djece planiranje je izuzetno bitno. Ono detetu daje strukturu i olakšava učenje.
-Složena uputstva pri rešavanju zadataka ili testova razbijte u više jednostavnijih uputstava. Pitajte hiperaktivnog učenika da ponovi što treba raditi kako biste proverili razumevanje zadatka. Kod mlađe dece preporučuje se da se uputstva daju jedno po jedno.
-Nastavnik treba da bude upoznat sa problemom i da ovu decu usmeno ispituje. Hiperaktivna deca postižu bolje rezultate i bolje će pokazati svoje znanje usmenim odgovaranjem. Nastavnik bi trebalo da smanji broj pismenih zadataka, i ako je potrebno, produži vreme rada hiperaktivnom detetu.
-Kada nastavnik daje uputstva celom razredu, trebalo bi da stane kraj hiperaktivnog učenika dok to radi. Za objašnjavanje zadatka trebalo bi da koristi njegovu knjigu, svesku, radnu svesku kao primer.
-Kod školskog uspeha hiperaktivne djece planiranje je izuzetno bitno. Ono detetu daje strukturu i olakšava učenje.
-Složena uputstva pri rešavanju zadataka ili testova razbijte u više jednostavnijih uputstava. Pitajte hiperaktivnog učenika da ponovi što treba raditi kako biste proverili razumevanje zadatka. Kod mlađe dece preporučuje se da se uputstva daju jedno po jedno.
-Nastavnik treba da bude upoznat sa problemom i da ovu decu usmeno ispituje. Hiperaktivna deca postižu bolje rezultate i bolje će pokazati svoje znanje usmenim odgovaranjem. Nastavnik bi trebalo da smanji broj pismenih zadataka, i ako je potrebno, produži vreme rada hiperaktivnom detetu.
-Kada nastavnik daje uputstva celom razredu, trebalo bi da stane kraj hiperaktivnog učenika dok to radi. Za objašnjavanje zadatka trebalo bi da koristi njegovu knjigu, svesku, radnu svesku kao primer.
7.Pomoć u sklapanju prijateljstva
-Vežbajte dobre socijalne veštine kod kuće. Odredite, u dogovoru s detetom, jedno ili dva socijalna ponašanja koja želite pojačati u repertoaru ponašanja svog deteta prema drugoj djeci. To može biti deljenje igračaka, tiho pričanje, ne zapovedanje, ne upadanje u reč i slično. Uspostavite program nagrađivanja tih ponašanja.
-Nekoliko puta svake nedelje odvojite nekoliko minuta da s detetom uvežbavate odabrana ponašanja. Objasnite detetu veštinu koju biste želeli da pokuša upotrebiti. Odglumite situaciju u kojoj ćete Vi biti dete i na taj način pokažite detetu kako da koristi tu veštinu. Zatim neka dete isproba novu veštinu pred Vama. Ohrabrite i podstaknite dete da upotrebi novo naučenu veštinu kad se sledeći put bude igralo s nekim detetom.
-Kad god imate priliku, posmatrajte svoje dete u igri s drugom decom, braćom ili sestrama. Kad god opazite da je dete upotrebilo nove veštine, pohvalite ga ili nagradite. Pazite da pritom ne prekidate dinamiku igre. Ponekad je bolje pozvati dete na stranu i tamo ga nagraditi, kako detetu ne bi bilo neugodno.
-Vaše dete ne mora biti najpopularnije među vršnjacima. Popularnost nije toliko bitna kao prijateljstvo. Bolji cilj od popularnosti može biti podstaknuti prijateljstva kod svog deteta.
-Podstaknite svoje dete da posle škole ili vikendom pozove kod sebe nekog od svojih vršnjaka. Ukoliko Vaše dete ima ozbiljnih problema sa socijalnim veštinama, isplanirajte i strukturirajte vreme koje će deca provesti zajedno. Na primer, isplanirajte odlazak u bioskop, igranje društvenih igara, pripremite posebne sendviče, pripremite smesu za modeliranje ili bilo šta drugo za šta mislite da bi drugo dete u tome moglo uživati. Važno je da aktivnost bude strukturirana i da bude pod Vašom stalnom supervizijom. Ovakav strukturirani kontakt može podstaknuti prijateljstvo između Vašeg deteta i njegovog vršnjaka.
-Kada je kod Vas neki prijatelj Vašeg deteta, nadgledajte aktivnosti kojima se deca bave. U trenutku kada primetite da njihova interakcija izmiče kontroli, prekinite igru i ponudite deci da nešto pojedu ili im ponudite neku mirniju, strukturiranu aktivnost.
-Učinite sve što možete da izbegnete da Vaše dete vidi primer agresivnog ponašanja u kući. Pripazite na vlastito ponašanje i ponašanje drugih ukućana, kako se ne bi dogodilo da nesvesno modelirate agresivno ponašanje svog deteta, bilo da se radi o vikanju, govorenju uvredljivih ili prostih reči ili o bacanju stvari. Takođe, potrebno je pažljivije nadgledati šta Vaše dete gleda na televiziji. Ukoliko ne možete izbeći da Vaše dete gleda agresivno ponašanje na televiziji, iskoristite takve scene za to da ukažete detetu na to koje je ponašanje neprihvatljivo i koje ponašanje druga deca ne vole.
-Pokušajte sprečiti druženje Vašeg deteta s drugom decom koja su agresivna. Podstaknite svoje dete na druženje s decom koja će biti pozitivan model za odnose među vršnjacima.
-Uključite svoje dete u organizovane aktivnosti u Vašoj zajednici, kao što su izviđači, sportski klubovi, folklor. Pokušajte odabrati one aktivnosti koje su strukturirane i pod supervizijom odrasle osobe, po mogućnosti s malim grupama dece. Izbegavajte one aktivnosti koje zahtevaju koordinirane napore s drugom decom ili koje imaju složena pravila da bi se postigao uspeh. Takve bi aktivnosti mogle biti prezahtevne za hiperaktivno dete. Takođe, bolje je odabrati one aktivnosti koje uključuju što manje kompeticije. Takmičenje izaziva povećano uzbuđenje, što kod hiperaktivne dece može povećati učestalost neorganizovanog ponašanja.
BUDITE OPREZNI SA PRIMENOM LEKOVA!
Jasno je da je za vaspitanje dece sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošću potrebno mnogo strpljenja, vremena, edukacije i ljubavi.
Treba učiniti sve pre nego što primenite lekove.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije psihijatrijski lekovi (uključujući i lekove za ADHD) zauzimaju 2, 3. i 4. mesto najviše propisivanih lekova najmlađim pacijentima.
Oni se sve češće propisuju i sve mlađoj deci (npr. starosti od četiri do sedam godina) kod kojih se ne zna kakve će tačno reakcije izazvati, niti se prvo pokušalo lečenje psihoterapeutskim putem. To ne čudi ako se zna da je tokom 2000. godine u Americi samo tržište lekova za ADHD vredelo 625 miliona američkih dolara.
Ono što je zabrinjavajuće to je da većina lekova nije testirana za dečju upotrebu, već se određuje na bazi dotadašnjeg iskustva doktora koji lek propisuje.
.