Domaći zadatak- uspeh u školi počinje kod kuće

Domaći zadatak – rad koji učenik radi kod kuće bez pomoći i nadzora nastavnika – je važan deo školskog dana. Domaći zadatak pomaže učenju samodisciplini, planiranju vremena i potrebnog materijala i pribora. Takođe domaći zadatak pomaže deci da postanu samostalna i sebe shvate ozbiljno.

Domaći zadatak je rad. Ponekad je komplikovan i težak. Najčešće to nije prva stvar koju vaše dete želi da uradi posle škole. I na kraju, mnogo puta zahteva od roditelja da umesto da čitaju novine ili gledaju TV, ispituju svoje dete ili mu pomažu na neke druge načine.

Ako smo mi roditelji nezainteresovani za domaći zadatak svog deteta, gubimo priliku da svoje dete naučimo pozitivnom stavu o radu i njima kao radnicima. Ove vrednosti su previše važne da bi smo ih prepustili slučaju.

Ako pogled na sveske i knjige u vama izaziva paniku ili nelagodnost, krajnje je vreme da porazgovarate sami sa sobom. Vi ste sada odrasla osoba. Vi treba da ste odgovorni i da budete svesni da je domaći zadatak važan. Možete da uradite nešto za vašu decu što su možda vaši roditelji propustili da urade za vas - možete da im pomognete da budu zainteresovani za zadatak i da se osećaju dobro kada ga dobro urade.

Značaj porodičnih pravila u vaspitanju dece

Porodična pravila čine porodičnu situaciju jasnom, svi u porodici znaju kako treba da se ponašaju. Ona pomažu članovima porodice da naprave ravnotežu između svojih želja i potreba ostatka porodice, takođe pomažu deci da se osećaju sigurnom i zaštićenom.

Pravila mogu da pomognu da porodični život bude mirniji. Efektivna pravila su pozitivne izjave o tome kako članovi porodice žele da se brinu jedni o drugima i odnose međusobno.

Kada su pravila jasna i nedvosmislena:

• decu i mlade uče gde su granice, i šta se od njih očekuje

• odraslima pomažu da budu dosledni u načinu na koji tretiraju mlađe članovi porodice.

Pomozite Vašem detetu da bude bezbednije u saobraćaju

Deca se različito ponašaju u saobraćaju od odraslih

Deca su deca, nisu mladi odrasli, Važno je shvatiti da deca imaju ograničenja u razumevanju saobraćaja, baš zato što su deca.

Konkretno, deca:

·    Imaju  uže vidno polje od odraslih, za oko 1/3.

·    Ne mogu da procene brzinu i rastojanje automobila.

·    Pretpostavljaju da ako oni vide automobil, vozač mora biti u stanju da vidi njih. Međutim, deca su mala i svaki parkirani automobil ili malo veći predmet ih zakloni od pogleda.

·    Ne mogu brzo da odrede odakle dolazi zvuk.

·    Često su nestrpljiva i impulsivna

·    Mogu se skoncentrisati samo na jednu stvar, najverovatnije to neće biti saobraćaj.

·    Nemaju razvijen osećaj za opasnost

·     Često mešaju maštu i stvarnost

·     Imitiraju (često loše) ponašanje drugih, posebno starije dece i odraslih.

Dečji džeparac

Džeparac pomaže deci da razumeju pojmove budžeta i štednje može da pomogne deca razumeju koncept budžeta i štednje. On takođe pomaže deci da preuzmu odgovornost kod trošenja novca, a podstiće i njihovu nezavisnost. Za razliku od dobijanja novca “na zahtev” kada god je to potrebno, redovan džeparac ih uči da planiraju unapred, da predvide svoje potrebe i odluče šta je u određenom trenutku najvažnije, jer novca nikada nema dovoljno za sve želje.

Šta kažu stručnjaci o džeparcu?

Sa koliko godina početi?

Deca vrednost novca shvate prilično rano, ali im ne treba davati redovni džeparac dok ne budu u stanju da upravljaju sa njim. Nema potrebe da se žuri, kada deca pođu u prvi razred, uče o novcu i u školi, i razlikuju vrednost novčanica. Možda je to najbolji trenutak za početak.

Roditelji, deca i društvene mreže

Danas, mnoga dece jedva da prave  razliku između stvarnog života i online života. Ona retko koriste društvene sajtove namenjene deci kao što su Webkinz ili Club Penguin, ali vrlo često koriste socijalne sajtove dizajnirane za odrasle kao što su Windows Live Spaces, YouTube, MySpace, Flickr, Twitter, Facebook i druge. Koje god sajtove koriste, deca i roditelji  treba da shvate da sve ove veb stranice može da vidi svako ko ima pristup Internetu.

Kućni ljubimci i alergije

Zašto je pojava alergija sve učestalija?

Niko ne zna sigurno. Postoje razne teorije zašto je to, a “higijenska hipoteza” navodi  najpopularniji razlog. “Higijenska hipoteza” se odnosi na činjenicu da u našem čistom, modernom društvu, naš imuni sistem više ne mora da se bori protiv velikog broja infekcija tokom detinjstva. Odsustvo infekcija  čini da naš imuni sistem slabi.

Na primer, većina naše dece više ne odrasta na selu i oko stoke, primaju više  vakcina, a kada su bolesna odmah dobijaju antibiotike, žive u okruženju koje je čistije nego ikada, redovno se kupaju i peru ruke. Kao rezultat toga, u ranom detinjstvu postoji manje  izlaganje na endotoksin, protein koji je proizveden od strane raznih životinja, a naročito domaćih životinja.

Ko je kriv zbog porasta gojaznosti kod dece?

Porast gojaznosti kod dece poprima razmere epidemije. Stručnjaci tvrde da je 15% dece gojazno a još 15% je na granici gojaznosti. Dve trećine ove dece će biti gojazno kad odraste.

Ko ili šta je razlog za ovakav porast gojaznosti?

Zavisi ko pita.

TV i gojaznost kod dece

Da li ste znali? Nema štetnije aktivnosti za taloženje masnih naslaga od gledanja TV-a. Što više deca  gledaju televiziju, veća je verovatnoća da će jesti "grickalice" između obroka i želeti nezdravu hranu koju oglašavaju reklame. Pronađite alternative za gledanje TV-a i načine da se vaše dete više kreće.

TV i gojaznost dece

Važno je podsetiti  da deca često grickaju čips, grisine i druge grickalice dok gledaju svoje omiljene TV emisije. Grickanje za vreme gledanja TV-a doprinosi stvaranju loših navika u ishrani. Dete, uzrasta od 2-17, gleda televiziju u proseku, 3 1/2 sata dnevno ili 25 sati svake nedelje. Stručnjaci preporučuju maksimalno dva (2) sata televizije dnevno.